RSS

You are here

Михајловићева посетила ткачку колонију: Традицију и идентитет спајамо с модерном Србијом

Потпредседница Владе и председница Координационог тела за родну равноправност, проф. др Зорана Михајловић, рекла је данас, обилазећи ткачку колонију у Сомбору, да су такви пројекти важни за унапређење положаја жена у руралним подручјима, као и за спајање националног идентитета са потребама модерне Србије.

 

“У времену у ком ми се чини да смо књиге заменили мејловима, кад идемо с рукама пуним мобилних телефона, кад много више гледамо Фејсбук и Твитер него што разговарамо, кад нам деца шаљу емоције СМС-овима, важно је да будемо у ткачкој колонији у Стапару, да видимо своју историју, свој идентитет. Кад спојимо то са модерном Србијом, можемо да идемо напред”, рекла је Михајловићева.

 

Она је истакла да жене у руралним подручјима не живе добро, али да имају подршку државе и да су ткачке колоније само један од пројеката који имају за циљ да се унапреди њихов положај. “Кроз пројекат “Упослимо 1.000 жена у руралним подручјима” 498 жена са села је упослено, али на томе се нећемо зауставити”, додала је она.

 

У оквиру иницијативе “Упослимо 1.000 жена у руралним подручјима”, коју је покренуло Координационо тело за родну равноправност заједно са НАЛЕД-ом и Етно-мрежом, радовима жена украшен је један од салона у Влади Србије, а њихови производи дају се и као поклони страним званичницима.

 

Ткачку колонију су заједно са потпредседницом Владе обишли покрајински премијер Игор Мировић, председник покрајинске скупштине Иштван Пастор, градоначелница Сомбора Душанка Голубовић, као и представници дипломатског кора.

 

Михајловићева је заједно са другим званицама разговарала са женама из 14 градова широм Србије које учествују у колонији, као и децом која су израђивала рукотворине и ликовне радове са мотивима из Стапара. У оквиру посете додељена су и признања за најбоље радове.

 

Ткачка колонија у Стапару код Сомбора је традиционална манифестација која се одржава четврти пут. Циљ манифестације је очување културног наслеђа Војводине у служби економског оснаживања жена и ревитализације аутентичних локалних брендова попут стапарског ћилима. Стапарски ћилим је 2016. заштићен као нематеријално културно добро.