RSS

You are here

Пола милијарде евра кошта јавашлук на Коридору 10

Ненајављено сам пре неколико дана обишла два градилишта – Батајничку петљу и једну траку ауто-пута на обилазници око Београда и затекла 20 радника „Планума” и „Ратка Митровића”, а требало је да их буде 200. Није било главног инжењера, није било надзора. Машине су стајале. Тих неколико радника дошло је на посао, али су преседели цео дан од седам до три, али када изађу изван граница земље раде у три смене и ништа им није проблем. Овде нису вределе ни три претходне контроле и опомене мобилних тимова министарства. Залажем се да домаће фирме граде, јер умеју квалитетно да раде, али наставе ли овако раскинућемо уговор.

Овим речима Зорана Михајловић, потпредседница владе и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, описује како се ради на обилазници око Београда, коју градимо више од деценије, а паре за овај део Коридора 10 годинама стоје на рачуну.

 

Да ли су овакве ствари главни разлог што је у овој години најмање новца потрошено на капиталне инвестиције, чак 44 одсто мање него што је планирано?

- Инвестиције у инфраструктуру нису једнократне и нису једногодишње. Све инвестиције у путну и железничку инфраструктуру износе 4,5 милијарди евра и оне трају најмању једну деценију. У самом старту касниле су најмање три године  зато што је било више политике, а мање конкретних планова. Касниле су и због лоших пројекта, а и зато што су унапред узимани кредити. Уместо да буду урађени пројекти и обављена експропријација, па да се конкурише за кредите ми смо радили обрнуто. Овогодишња грађевинска сезона је на почетку и све што је планирано биће потрошено, јер смо неке пројекте склонили да би се реализовали приоритети. 

 

С обзиром на то да Фискални савет каже да путеви, пруге и мостови могу да спасу Србију, то јест да је прихватљив нешто већи дефицит ако долази од инфраструктуре, колико новца од одобрених кредита ове године може реално да буде повучено?

- За текуће пројекте потрошићемо 1,8 милијарди евра. То је новац који је обезбеђен кроз радове на коридорима 10 и 11, као и за радове из кувајтског, руског и чешког кредита. Сматрам да је најважније завршити пројекте који су у току. Потенцијални су пруга Београд–Будимпешта, пројекат интермодалног транспорта у Батајници…

 

Фискални савет такође упозорава да су неодговорност и непрофесионалност пресудне за кашњење у реализацији свих инфраструктурних радова, а пропусти су присутни на свим нивоима и у свим фазама реализације. Да ли је ико сносио одговорност за неиспуњавање својих обавеза?

- Не могу да будем полицајац и да се бавим тиме шта су радили претходни министри. Оно што сам затекла није било добро. Чак је и Скупштински одбор парламента констатовао да је било јавашлука када је прихватао извештаје министарстава саобраћаја и грађевине у мају прошле године када сам постала министар. И ми смо поставили питање зашто пројекти касне? Како је могуће да више новца буде повучено за локалне путеве него за Коридор 10? У просеку за Коридор 10 је само 15 процената новца реализовано, а за локалне путеве најмање 80 одсто. И то је толико очигледно да је интерес политичких партија био главни када говоримо о саобраћајној инфраструктури. Никоме није било у интересу да се бави Коридором 10, јер не доноси политичке поене.

 

Шта сте конкретно затекли у Мркоњићевом, а шта у Илићевом министарству што Вам је неопростиво?

- За мене је неопростиво ако уђете у министарство и не можете да нађете ниједан уговор. Или да не постоји ниједна међународна дозвола за давање превозницима, јер су све дате у јануару зато што неко држи монопол у издавању дозвола. Ми смо променили начин и критеријуме како се дају дозволе и одједном је враћено 8.000 дозвола. Данас немамо проблем са издавањем међународних транспортних дозвола и у сваком тренутку имамо довољно дозвола за све наше превознике. За мене је такође неопростиво да нико није руководио пројектима. Ми смо за сваки пројекат именовали менторе који су именом и презименом одговорни за динамику радова на свакој деоници.

 

Премијер је пре неки дан у Скупштини рекао да постоје проблеми на изградњи Коридора 10 кроз Грделичку клисуру и на још неким деоницима, али је и споменуо да још немамо извођача за део између Левосоја и Српске куће на јужном краку. Планирате ли тендер?

- Ми имамо неуговорених осам километара ауто-пута између Левосоја и Српске куће што је требало да буде финансирано из грчког ХИПЕРБ плана. Држава планира да распише тендер и планирамо да се организују домаће фирме. Без обзира на то што говорим да њих треба контролисати, наше компаније могу да ураде одличан ауто-пут. Пут Уб–Лајковац који су градиле врхунског је квалитета. 

 

Домаће фирме досад нису могле да добију послове на Коридору 10, јер се на тендерима које финансирају стране банке искључиво гледала најјефтинија понуда?

-Здраве домаће компаније треба да се удруже у конзорцијум. Ми им нећемо дати новац, али ћемо стати иза њих.

 

Да ли се испоставило тачним да је била грешка што су послови додељивани страним фирмама које су наступале са дампинг ценама?

- Било је много грешака и са нашим и са страним компанијама. Било је и наших грешака. Сада издвајамо из буџета 150 милиона динара за измештање далековода на Коридору 11. Кинески извођач радова не може да ради, јер је неко заборавио да измести тај далековод. Све док то не урадимо он стоји. Док он стоји ми плаћамо одштетни захтев.

 

Колико је одштетних захтева поднето?

- За Коридор 10 је пре доста година издвојено 1,1 милијарда евра да се уради. Када буде завршен крајем 2016. године, испашће да смо могли да урадимо коридор и по. Најмање пола милијарде евра дали смо за одштетне захтеве и лошу експропријацију. Пореска управа ради процену вредности имовине која треба да буде изузета, али не постоји јединствена методологија па се људи жале и добијају судске спорове. И то је велики новац. На мосту Земун–Борча то се мери милионима долара, које морамо да исплатимо људима код којих је извршена лоша експропријација.

 

Да ли ће са Кинезима бити договорена концесија за остале деонице на Коридору 11?

- Без обзира на то што нису предали понуде на наш први позив сада разговарамо о три варијанте како да добију концесију, а да буду задовољени интереси државе и наравно њихови. Није ту само у питању изградња ауто-пута него је питање и додатних садржаја уз ауто-пут. Гледамо да држава не да новац, а да опет имамо изграђене ауто-путеве. Наша је процена да ћемо успети и да ћемо имати концесију за Коридор 11. 

 

„Коридори Србије” и „Путеви Србије” још нису спојени иако је последњи рок био 1. април. Која сила то спречава и шта сте написали у извештају Влади Србије?

- Као ресорни министар који је то предложио, а влада у августу донела одлуку о њиховом спајању, сматрам да је моја обавеза да напишем извештај и дам хронологију шта се дешавало у претходном периоду. „Коридори Србије” нису прво предузеће које покушава да буде изнад државе. Ми морамо донети одлуку: или ћемо направити рез у самим „Коридорима” и припојити их „Путевима” или ћемо повући одлуку.

 

Како једно предузеће може да буде изнад владе?

- Ја се надам да није и да неће бити изнад. Мислим да је ово додатно питање и за саму Скупштину „Коридора”. Председник Скупштине одбија да организује седницу на којој би се коначно завршило припајање.

 

Да ли сте задовољни радом новог директора „Железница Србије”? Да ли је имао вашу сагласност за отпуштање старих и примање нових радника?

- Он није добио сагласност министарства да смењује велики број људи, јер то нису само директори него људи по дубини. Нити да прими 290 нових људи. Мислим да је рано да дајем оцену. „Железнице Србије” могу да буду брже и боље. Као држава урадили смо све што смо могли да помогнемо и заиста смо откочили кредите. Од када сам министар отворена су три градилишта из руског кредита. Прокоп, из кувајтског, гради се и биће готов у јануару следеће године…

 

Зашто је потрошено 99 милиона евра за куповну возова које нема ко да одржава и 

који нису прилагођени нашим пругама?

- Интерна контрола то контролише и биће предато надлежним органима. Железница је добила задатак да прилагоди те возове и направи додатне уговоре о одржавању тих вагона. То додатно кошта, али не можемо их вратити и морамо наћи начин да их користимо.

 

Рекли сте да је у првих месец дана примене новог закона о планирању и изградњи, издато 45 одсто више дозвола него прошле године у исто време. Зашто је за то време у Београду од 86 поднетих захтева издато свега шест локацијских и једна грађевинска дозвола?

- Није тачно. На подручју целе Србије за ово време издато је близу хиљаду локацијских услова и негде око 700 дозвола. Од тога је 20 одсто локацијских услова издато у Београду и нешто мање грађевинских дозвола. Закон се примењује, али ово је период прилогађавања. Додуше прилагођавања више инвеститора и пројектаната него саме администрације. Администрација зна да је у питању једношалтерски систем и да све мора да се заврши на једном месту. Овај закон је такав да када вам фали један папир не можете да добијете локацијске услове, односно грађевинску дозволу.

 

Како ћете натерати општинске службенике да буду агилнији при издавању дозвола?

- Највећи проблем код закона није његова примена већ контрола. Она мора да постоји да се не би десило да некога вратимо зато што нам се данас не ради. Тимови министарства су стално на терену, једном недељно службеници имају обуке и телефон 24 сата на располагању да питају министарство шта им није јасно.

 

Хоће ли бити искорењена корупција?

- Овај закон је корак ка њеном смањењу. Раније када сте вадили дозволу свака тачка на коју сте морали да одете било да је шалтер у секретаријату, комуналном предузећу или било где где сте се физички појавили била је тачка корупције. И у 90 одсто случајева јесте била корупција. Било да вам је неко нешто тражио или сте ви осећали потребу да частите кад вам неко изда папир који чекате. То је сада смањено, јер све оно што се мучио инвеститор сада ће се мучити административни радник. Корупција ће тек бити у потпуности искорењена са електронском грађевинском дозволом.

 

Када ће бити донет закон о конверзији земљишта и како ће бити регулисано претварање права коришћења у право својине у оним случајевима где је раније требало да буде плаћена накнада по тржишној вредности?

- Закон припремамо, раде се економске анализе и он ће се после Ускрса наћи у јавној расправи. Конверзија је била политичка одлука и ја то покушавам да са политичке пребацим на економску одлуку.

 

ЛЕКС СПЕЦИЈАЛИС

Шта се постиже лекс специјалисом о Београду на воду? Колико су утемељене критике опозиције да се општи интерес злоупотребљава зарад интереса приватних инвеститора?

- Ако неко долази овде и улаже толики новац ја не видим разлог зашто да не изађемо у сусрет и не прихватимо такав закон. Ако заштитите себе као држава и не улажете земљу већ је дајете у закуп ја не видим шта је ту проблем. Ово није први лекс специјалис. Економски показатељи кажу да ова инвестиција може да нам донесе већи удео грађевинарства у друштвеном бруто производу.

 

Извор: Политика