RSS

You are here

Преговарамо о наставку модернизације пруге Београд-Бар

Путовање ауто-путем на грчко и црногорске море, вожња брзим возом ка Бару или Мађарској већ одавно су недостижни сан готово сваког грађанина Србије. Ови инфраструктурни пројекти деценијама су део многих предизборних обећања у која су почели да сумњају чак и највећи оптимисти међу бирачима. О будућим плановима и о највећим проблемима при остварењу обећаног разговарали смо са потпредседницом владе Зораном Михајловић, министарком грађевинарства, саобраћаја и нфраструктуре.

 

Када ћемо коначно путовати ауто-путем до мора? 

- Зависи на које море мислите. За Србију је најважнији завршетак Коридора 10 до границе са Бугарском и Македонијом. Очекујем да радови буду завршени до краја ове или до почетка следеће године. Само прошле године Коридором 10 прошло је 1,7 милиона аутомобила више него претходне. Возачи који су некада ишли кроз Бугарску и Румунију сада иду кроз Србију јер је пут краћи за око 100 километара. То нам пуно значи, али показује и колика је штета што овај ауто-пут није завршен раније. Ако говорите о црногорском приморју, односно Коридору 11, ми ћемо градити нашу деоницу. Али, разговарали смо током самита у Риги да дамо у концесију овај ауто-пут кинеским компанијама.

 

Шта је највећи проблем који се испречио завршетку овог посла, као и Коридора 11 или обилазиице око Београда? 

- Раније се о овим пословима много причало, али нико није бринуо шта имамо од документације, шта можемо да финансирамо и шта је најпотребније. Нису се одређивали приоритети ни стратешки циљ. Једно време нам је био циљ да стигнемо до црногорске границе, што није исплативо у поређењу са завршетком Коридора 10 и ауто-пута до Чачка. Имамо проблем од Пожеге до Бољара где је веома мала фреквенција саобраћаја и немамо новац да то финансирамо. Преговарало се о кредитима, чак су узимани кредити, а нисмо имали пројекте, ни завршену експропријацију. Сваки посао нам је због тога каснио. Држава није контролисала шта се ради. Иако није мој посао да јурим и надзирем грађевинске фирме и пројектанте, изгледа да је то једини начин да се успешно ради.

 

Пре отварања ауто-пута Љиг-Прељина оштро сте критиковали рад домаћих предузећа који су се помало наљутили тврдећи да страни извођачи узимају свој део новца, а цео посао препуштају нашим фирмама...

- Наш циљ је да обезбедимо домаћим фирмама да раде. Ове године за домаће грађевинаре издвојићемо 977 милиона евра за послове на путевима и пругама. Али наше фирме узимају више посла него што могу да заврше. Наша предузећа су главна на деоницама Српска кућа - Левосоје и на мосту Љубовија-Братунац, а добили су и све уговоре за рехабилитацију путева. И сви пројекти, осим моста, касне! Притискали смо стране партнере из Кине и Азербејџана тражећи да исплаћују новац нашим фирмама сваких 10-15 дана. У својој земљи послују на начин који се граничи са неморалом. Учествујући у градњи поменутог ауто-пута предузеће “Планум” је добило могућност да заради 60 милиона евра, а нову машину за тунеле држали су у Русији. Тамо су све могли да заврше у складу са договором. Уверена сам да тунели не би још били готови да нисам тако реаговала.

 

А онда је почела кампања да су тунели нижи за 30 сантиметара...

- То сам схватила као одговор на моју реакцију. Колика је то неистина могу да виде сви који прођу ауто-путем до Прељине или Љига.

 

Убрзо потом су почели и проблеми на источном краку Коридора 10? 

- Због клизишта у Грделичкој клисури изгубили смо најмање седам месеци. Имали смо проблеме приликом градње деонице Левосоје - Српска кућа. Првобитни извођач из Грчке годинама није радио ништа. Овај посао је сада поверен домаћим фирмама, али у међувремену је корито Јужне Мораве променило ток па смо морали поново да радимо пројекат и експропријацију и изгубили смо 4-5 месеци. До краја године и то завршавамо.

 

На пословима који се завршавају на време, као што је обнова пруга, држава касни у повлачењу новца и тако плаћа „пенале”. Зашто је рок за коришћење руског кредита продужен до 2021. године? 

- Наши претходници су испреговарали руски кредит од 800 милиона долара за железницу, али нису припремили ни документа, нити су завршили експропријацију. Морали смо да потпишемо међудржавни уговор са Русијом. До сада смо уговорили 690 милиона долара, а повукли више од 300 милиона долара. Највећи део новца биће утрошен на деоницу од Старе Пазове до Новог Сада, која ће бити део пруге Београд-Будимпешта. То је наша прва брза пруга којом ће возови ићи брзином од 160 до 200 километара на сат.

 

Из руског кредита финансира се почетак обнове пруге Београд-Бар, али ради се само деоница од Ресника до Ваљева, за остатак нема новца. Какви су планови?

- Надам се да ћемо ове године имати потписане уговоре за даљу модернизацију пруге Београд-Бар, али и Београд-Ниш. Ако хоћемо да идемо према Мађарској брзином од 160 километара на час, према Нишу морамо да имамо брзину од 110 километара на час. Разговарамо са Русима, Кинезима, а разговараћемо и са Европском банком за обнову и развој о овом послу.

 

Изузетна сарадња са железницом 

Реформа железница је у пуном јеку. Због чега три новоформирана железничка предузећа и немају директора, већ послове годину и по дана обављају вршиоци дужности?

- Изузетно сам задовољна сарадњом са овим предузећима. Када се људи именују за генералне директоре код нас се понекад неке ствари промене. Када бисмо сада стали са реформом железнице штета би била несагледива, јер смо урадили много. Пописали смо имовину и отписали дуг за струју од 5,7 милијарди динара.

 

Јелена Попадић 

 

Извор: ПОЛИТИКА