RSS

You are here

ОЗАКОНИТИ СРБИЈУ ДО КРАЈА МАНДАТА ВЛАДЕ

Основне информације:

  • Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре (МГСИ) омогућиће свим општинама у Србији да на одређено време ангажују укупно 1.046 људи који ће радити на пословима озакоњења. На основу анализе Министарства овај број био би довољан да се озакоњење у Србији заврши до краја мандата ове Владе.
  • Број нових радника на пословима озакоњења зависи од броја нелегалних објеката на територији градова и општина. Највише људи биће примљено у Београду - 100, у Новом Саду 58, у Крагујевцу 36, у Нишу 30, Пожаревцу 37…
  • Свака општина у Србији добиће на основу укупног броја запослених на пословима озакоњења квоту колико дневно, односно месечно мора да донесе решења о озакоњењу како би се овај посао завршио у мандату ове Владе.
  • Министарство ће на свака три месеца контролисати рад свих локалних самоуправа и путем конференција за новинаре и званичног сајта Министарства обавештавати јавност о њиховом учинку на пословима озакоњења.
  • Приоритет у озакоњењу имаће породичне куће и станови јер је Закон о озакоњењу донет да би се грађанима помогло да што лакше озаконе своје нелегалне објекте и да потомцима оставе озакоњене куће и станове.
  • Министарство ће обезбедити посебну телефонску линију (011/3617-722) и имејл адресу (ozakonjenje@mgsi.gov.rs) на које ће грађани моћи да пријаве проблеме са којима се сусрећу у локалним самоуправама у поступку озакоњења.

 

Економска анализа озакоњења:

  • Грађани озакоњеним објектима добијају значајно већу вредност своје имовине коју, уколико желе, могу и да продају. Озакоњени станови на тржишту много више вреде од оних који нису укњижени.
  • Јединице локалне самоуправе моћи ће, уколико заврше посао у наведеном року, да рачунају на приходе само од такси на озакоњење најмање у износу од 8.437.500.000 динара (око 70 милиона евра). Укупан трошак свих новопримљених радника на пословима озакоњења био би око 1.318.000.000 динара, што најбоље говори у прилог томе колико се озакоњење исплати.
  • Приход који ће након озакоњења убирати локалне самоуправе од пореза на имовину мери се стотинама милиона динара годишње.
  • Пример Ужице: Када заврше озакоњење на 15.000 нелегалних објeката годишње ће од пореза на имовину убирати најмање око 170 милиона динара.
  • Пример Чачак: Када заврше озакоњење на 60.000 нелегалних објеката годишње ће од пореза на имовину убирати најмање око 170 милиона динара.

 

Озакоњење у првој години у бројкама:

  • Од усвајања Закона о озакоњењу објеката 20. новембра 2015. године до данас пописано је укупно 364.400 нелегалних објеката у Србији.
  • Све јединице локалне самоуправе у првој години Закона о озакоњењу објеката донеле су 37.850 решења о озакоњењу. То је више него у првој години у свих пет претходних закона о легализацији заједно.
  • Пет општина и градова који су пописали највише нелегалних објеката су: Крагујевац (36.242); Чачак (13.950); Лапово (11.603); Сврљиг (11.193) и Богатић (10.870).
  • Пет општина и градова који су прошле године донели највише решења о озакоњењу су: Беооград (6.283); Нови Сад (2.053); Краљево (910); Зрењанин (844) и Неготин (775).

Комплетан извештај о спровођењу озакоњења можете наћи на сајту Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, www.mgsi.gov.rs.