RSS

You are here

Активна градилишта и велике јавне инвестиције нису “бандере”, већ покретач развоја

Поводом текста “У Србији је и бандера градилиште”, објављеног у дневном листу “Данас”, у издању за 31. јул 2020. године, ради потпуног и објективног информисања грађана, дужни смо да јавност упознамо са чињеницама у вези са бројем активних градилишта у Србији и демантујемо нетачне тврдње изнете у тексту.

 

У број активних градилишта, којих 30. јула 2020. године у Србији има укупно 61.303, улазе сва градилишта на којима нису завршени грађевински радови, као и она код којих за изведене радове није прибављена употребна дозвола. Наиме, изградња објекта није завршена завршетком његове конструкције, већ завршетком објекта у целини, тј. завршетком свих грађевинско-занатских и инсталатерских радова, као и повезивањем на инфраструктурну мрежу, што све укупно представља неопходни предуслов за издавање употребне дозволе, односно завршетак објекта у административном смислу.

 

Подаци о томе могу се прибавити у Централној евиденцији обједињене процедуре. Сваки податак о томе је проверљив и доступан и сваке године га у својим извештајима бележи и Републички завод за статистику, заједно са резултатима удела грађевинарства у БДП који је растао са 3,2% у 2014. години на 5,7% у 2019. години.

 

Број активних градилишта, који 30. јула 2020. године износи 61.303, већи је за више од 16.000 у односу на исти период прошле године, кад је било 45.213 активних градилишта.

 

Стални и континуирани раст броја издатих грађевинских дозвола, као и броја активних градилишта у претходних неколико година, резултат је спроведених реформи у области грађевинарства (започетих доношењем реформског Закона о изменама и допунама Закона о планирању и изградњи у 2014. години). О резултатима ових реформи најбоље говори податак да је Србија за свега неколико година дошла са 186. на девето место Дуинг бизнис листе Светске банке у области издавања грађевинских дозвола. Напредак на овој листи, која рангира 190 економија света, значи да су закони који уређују пословни амбијент постали квалитетнији и да се ефикасније спроводе, што погодује развоју домаће привреде и страним инвестицијама.

 

Поређења ради, број активних градилишта у 2020. већи је готово пет пута него у 2015. години, кад је износио 12.800 градилишта. Такође, од момента увођења обједињене процедуре до данас (2016-2019) издат је готово идентичан број грађевинских дозвола као за деветогодишњи период пре увођења обједињене процедуре (2007-2015).

 

Посебно значајан део активних градилишта, са становишта привредног раста, представљају велики инфраструктурни пројекти, где се ради на више од 100 великих градилишта, укључујући изградњу нових ауто-путева, модернизацију пруга, инвестиције у водном и ваздушном саобраћају, изградњу станова за припаднике снага безбедности, рехабилитацију државних путева... Неозбиљно је овакве велике капиталне пројекте финансиране јавним средствима окарактерисати као “бандере”, иако управо они имају највећи удео у укупној вредности изведених радова и дају велики допринос расту БДП-а.

 

Нетачно је и да се послови вредни милијарде евра деле “без јасних критеријума и објашњења”. Чак и у случају инфраструктурних пројеката који су реализовани или се реализују без процедуре јавне набавке, упориште за такву процедуру постоји у међудржавним споразумима, који прописују начин доделе послова и који нису “изум” ове владе. Такође, послови се додељују и по основу других закона који омогућавају брже и ефикасније уговарање послова, а изостанак тендера не прејудицира нити подразумева изостанак међудржавних тендера.

 

Истине ради, подсећамо и да домаће фирме одавно немају финансијски капацитет да испуне чак ни основне финансијске услове тендера, како би се појавиле као главни носиоци уговора на великим инфраструктурним пројектима. Стога је лицемерно критиковати Владу Србије, која, свесна значаја домаће грађевинске оперативе, у свим уговорима са међународним партнерима инсистира на ангажовању најмање 50%, а често и више, домаћих радника и материјала приликом реализације пројеката.

 

За Србију, њену привреду, па и за домаће грађевинске компаније, добра вест је да на инфраструктурним пројектима у Србији раде највеће светске компаније, европске, кинеске, руске, америчке, турске, азербејџанске и друге, јер на тај начин у нашу земљу долазе најмодернија знања и технологије и омогућава се да модернизација инфраструктуре буде у служби развоја Србије.