RSS

You are here

Брзе пруге нигде у Европи не изграде се за годину дана

Поводом текста “Пругу по равници градимо читаву деценију”, објављеног у дневном листу “Данас”, 3. јуна 2020. године, у којем су, између осталог, изнети поједини произвољни и нетачни наводи у вези са реализацијом пројекта модернизације и изградње пруге Београд-Будимпешта, у циљу објективног информисања јавности, указујемо на чињенице у вези с овим пројектом.

 

Имајући у виду карактеристике трасе, урбане средине кроз које пруга пролази и сложеност објеката који се граде, може се рећи да се пројекат изградње и модернизације пруге Београд-Будимпешта на територији Србије реализује у реалним временским оквирима. На пример, кроз Фрушку гору, код Чортановаца, граде се тунели “близанци” дужине око 1.100 метара, излазни портал се налази у зони клизишта, а све у оквиру националног парка Фрушка гора, што изискује пажљивију организацију градилишта. Гради се и вијадукт дужине три километра из правца Сремских Карловаца ка улазном порталу у тунел. Не деоници од силаска са вијадукта колосеци ће ићи тик уз реку Дунав, где је изградња насипа изузетно сложен процес.

 

Траса будуће брзе пруге води кроз велике урбане центре – Београд и Нови Сад, као и кроз предграђе ових градова. Поред тога, пруга пролази и кроз Суботицу, Врбас и још више од десетине урбаних средина. Само на деоници од Новог Сада до државне границе са Мађарском гради се 57 денивелисаних путних раскрсница, вијадукт кроз Врбас дужине 1.500 м, премошћава се река Јегричка, Канал ДТД и много мањих водотокова.

 

Стога овај пројекат само на први и површан поглед може изгледати једноставно, али у стварности он укључује изградњу великог броја објеката који су неопходни како би се удовољило критеријумима модерне пруге за велике брзине (између осталог, биће изграђено 49 надвожњака и подвожњака), а да се при томе ничим не ограничи живот грађана у срединама кроз које пруга пролази.

 

Треба имати у виду и да је приступ пројекту промењен у току реализације и да је 2015. године донета одлука да се пруга гради за брзине до 200 километара на час (уместо до 160 километара на час), што је захтевало припрему потпуно нових пројеката управљања, напајања и телекомуникације по техничким стандардима интероперабилности које прописује Европска унија. Имајући у виду да је ово прва пруга за возове великих брзина у Србији, а такође и први европски пројекат кинеских железница по ЕУ стандардима, један део времена је искоришћен за усклађивање пројектне документације са наведеним стандардима. Значајно време потрошено је и на сам процес уговарања финасијских услова кредита код кинеске банке и верификацију аранжмана у скупштини. Комбинација ових околности довела је до ситуације да се са реализацијом изградње отпочело 2017, односно 2018. године, од када се радови на изградњи одвијају у складу са уговореним роковима.

 

Имајући у виду све карактеристике пројекта и све поменуте фазе у реализацији, реално је да изградња овакве пруге ни у некој земљи Европске уније не би трајала краће од шест до 10 година. Поређења ради, пројекат изградње брзе пруге Београд-Будимпешта на територији Мађарске започет је истовремено кад и кроз Републику Србију. Мађарска страна је тек сада завршила фазу уговарања и ових дана се очекује ступање уговора на снагу. За нашу деоницу уговори су давно ступили на снагу, а деонице од Београда до Новог Сада су у одмаклој фази изградње.

 

Мађарска планира да заврши пројектовање за две године, а након тога изградњу за три године. Дужина деонице на територији Мађарске износи око 150 километара, за брзину до 160 километара на час. Укупно на траси нема више од 10 надвожњака и подвожњака, а сама пруга полази од предграђа Будимпешта и само кроз једно веће урбано место. Претходно изнети аргументи, као и ово поређење, најбоље и уверљиво демантују произвољна поређења изнета у тексту, као и тврдње саговорника “Данаса” да би “стотинак километара пруге до мађарске границе по равном терену требало да се гради годину - годину и по дана”.

 

Кад говоримо о деоници на територији Србије, очекивани завршетак комплетне пруге од Београда до државне границе са Мађарском је крај трећег квартала 2023. године. Завршетак радова на деоници Београд центар – Стара Пазова очекује се крајем децембра 2020. године, уз планирани пробни рад до 31. марта 2021. године, када се очекује пуштање у саобраћај по пројектованим условима. Деоница Стара Пазова - Нови Сад планирано је да буде пуштена у саобраћај 31. октобра 2021.  године, што значи да ће на јесен идуће године пруга од Београда до Новог Сада моћи да се користи у пуном капацитету. Трећа деоница, од Новог Сада до Суботице, према очекивањима, требало би да буде завршена до 30. септембра 2023. године.