RSS

You are here

Нетачне тврдње Националне коалиције за децентрализацију

Поводом нетачних и злонамерних тврдњи Националне коалиције за децентрализацију да је нишки аеродром “Константин Велики” остао без три линије под “директним или индиректним утицајем републичке власти”, Министарство грађевинарства, саобраћаја инфраструктуре подсећа да авио-компаније лете ка одредиштима за која имају комерцијални интерес, а да је управо држава та која је улагањем у инфраструктуру и опремање нишког аеродрома створила услове да лоу-кост превозници имају интерес да лете са овог аеродрома.

 

Авио-компаније се при одабиру линија руководе својим комерцијалним интересима, па одређене линије затварају, а друге отварају, а главни критеријум који на то утиче је профитабилност појединих линија.

 

Оне који данас виде заверу у свакој линији која се затвори и покушавају да изношењем неистинитих оцена манипулишу јавношћу, подсећамо на неколико битних чињеница о пословању нишког аеродрома које показују колико су изнете оптужбе неаргументоване и злонамерне.

 

Oд 2015. године,  кад је ресорно министарство преузело управљање развојем и улагањем у нишки аеродром, кроз “Константин Велики” прошло је укупно 1.250.000 путника. Поређења ради, од отварања аеродрома 1986. до 2014. године кроз овај аеродром прошла су укупно 173.842 путника. Другим речима, укупан промет путника на нишком аеродрому за скоро 30 година је седам пута мањи од оног који је остварен од 2015. до данас, а само у 2019. ће кроз овај  аеродром проћи 2,5 пута више путника него за читав период од 1986. до 2014.

 

Аеродром “Константин Велики” у Нишу бележи врло добре саобраћајне резултате, чему је индиректно допринео и почетак летова на линијама у јавном интересу, које ни на који начин нису утицале на умањење интереса лоу-кост компанија за одржавање постојећих и увођење нових линија са нишког аеродрома.

 

У вези са осталим неистинитим тврдњама које су изнете, подсећамо на следеће чињенице:

 

  1. Компанија “Свис” летела је под једнаким условима са нишког аеродрома као и друге компаније, тј. није имала никакве субвенције, па их Влада није могла ни укинути. Престали су да лете или због конкуренције или због прерасподеле авиона.

 

  1. “Рајан ер” je без дозволе надлежне организације за цивилно ваздухопловство покушао да започне летове на линији проглашеној линијом у јавном интересу, за коју је могао благовремено да се определи да лети под комерцијалним условима или да конкурише и на тој, као и на свим осталим линијама које су проглашене линијама у јавном интересу.

 

  1. Лет “Ер Србије” на релацији Ниш-Будимпешта је укинут одлуком Владе због слабог одзива путника. Подсећамо да је и ова, као и све друге линије од јавног интереса, уведена на захтев привреде и грађана региона источне и јужне Србије.

 

  1. Влади Србије је нишки аеродром враћен на основу одлуке Града Ниша, који више није могао да покрива губитке и обезбеди инвестиције за даљи развој аеродрома. О истинитости тврдњи да је циљ преузимања нишког аеродрома било “протеривање нискобуџетних компанија” најбоље говори податак да данас са нишког аеродрома страни авио-превозиоци имају више летова недељно него што су их имали у време када је аеродром враћен држави.

 

  1. Влада Србије не даје субвенције компанији “Ер Србија” већ субвенционише линије које су уведене на захтев грађана и привреде региона источне и јужне Србије, у циљу њиховог оптималног саобраћајног повезивања са развијеним областима ЕУ, обезбеђујући им повољне цене авио-превоза.