RSS

You are here

Одговори на питања дневног листа "Политика" - луке и пројекти у водном саобраћају

Докле се стигло у изградњи или обнови лука у Богојеву, Прахову, Сремској Митровици?

 

Проширење капацитета лука у Богојеву, Прахову и Сремској Митровици сз развојни пројекти препознати Инвестиционим планом 2020-2025.

 

Пројектoм проширења капацитета Луке Богојево, Република Србија жели да се позиционира као логистички центар за претовар и складиштење пољопривредних производа које генерише Бачки управни округ. Такође, ова лука треба да омогући пружање логистичких услуга и за компаније које послују у источној Хрватској, као алтернатива за Луку Осијек, нарочито у периодима ниског водостаја Драве, при чему ће планирано проширење капацитета ове луке исту учинити далеко конкурентнијом у односу на Луку Вуковар. Овај пројекат обухвата изградњу нових силоса за жито и уљарице, као и додатних складишних простора за пољопривредне просторе, мањи контејнерски терминал, као и нафтни терминал. Вредност пројекта је 52 милиона евра, од чега је око 35 милиона евра лучка инфраструктура, чија је изградња обавеза Републике Србије, док ће преостала средства уложити будући лучки концесионар. У току је израда Студије оправданости са Идејним пројектом и Пројектом за грађевинску дозволу. Рок за завршетак израде техничке документације је јун 2021. године, док је планирани рок за почетак радова крај 2021. године.

 

Пројекат „Проширење капацитета Луке Прахово“ има за циљ проширење лучких складишних капацитета и уређење комплетне инфраструктуре луке, како би се привредним субјектима који се налазе у ширем залеђу луке омогућила већа употреба лучких услуга. У залеђу Луке Прахово налазе се индустрије повезане са  производњом великих количина производа, углавном бакра и вештачког ђубрива. Поред тога, ова лука ће омогућити компанијама које послују у оквиру Слободне зоне Пирот употребу унутрашњег водног транспорта као најекономичнијег и најефикснијег вида транспорта за увоз сировина и извоз финалних производа у или из Руске Федерације, Белорусије, Азербејџана, итд. Вредност пројекта је око 16 милиона евра, од чега је око 10 милиона евра лучка инфраструктура, чија је изградња обавеза Републике Србије, док ће преостала средства уложити будући лучки концесионар. У току је израда Студије оправданости са Идејним пројектом и Пројектом за грађевинску дозволу. Рок за завршетак израде техничке документације је април 2021. године, док је планирани рок за почетак радова крај 2021. године.

 

Проширење капацитета Луке Сремска Митровица је постављено са сличним пројектним задатком као и пројекат Луке Богојево, с тим да ова лука треба да постане логистички центар, доминантно за расуте терете и пољопривредне производе, за компаније које послују у Сремском и Мачванском управном округу, као и у Републици Српској. Пројекат обухвата изградњу терминала за расуте терете, терминала за пољопривредне производе, укључујући силосе укупног капацитета 18.900 m³, као и нафтног терминала мањег капацитета. Вредност пројекта је 52 милиона евра, од чега је вредност радова на изградњи лучке инфраструктуре 33 милиона евра. У току је израда Студије оправданости са Идејни пројектом за проширење и изградњу Луке у Сремској Митровици, чије се усвајање очекује до августа 2020. године, тако да први радови могу да крену у марту 2021. године.

 

Да ли се оквирно зна где би могла бити изграђена лука у Београду и када би могла да почне израда пројекта?

 

Изградњом нове луке у Београду, Република Србија ће добити највеће мултимодалнo чвориште на простору западног Балакана, које ће омогућити повезивање друмског, железничког и ваздушног транспорта са Дунавом, као најважнијим водним коридором на европском континенту. Реализацијом овог пројекта, Република Србија ће испунити циљ дефинисан у Уредби ЕУ 1315/2013 o смерницама Заједнице за развој Трансевропске транспортне мреже, у којој је Лука Београд дефинисана као део Core мреже речних лука Европе и која треба да допринесе саобраћајној повезаности читавог региона. Пројектом ревитализације железничког Коридора X у Србији, са његовим трасама Xb и Xc, као и железничком везом између нове луке у Београду са пругом Београд-Панчево, омогућиће се повезаност Луке Београд са неким од најзначајнијих TEN-T коридора, као што су Коридор оријент/исток-Медитеран, Медитерански коридор и Балтичко-јадрански коридор. Лука се пројектује тако да обухвати контејнерски, ро-ро и нафтни (укључујући мањи LNG терминал), као и терминал за расуте и генералне терете.

У току је израда Претходне студије оправданости са Генералним пројектом, за које је МГСИ обезбедио грант средства ЕУ, у оквиру WBIF фонда, у износу од близу милион евра. У оквиру Претходне студије оправданости израђује се Опциона анализа која треба да прикаже неколико варијантних решења за нову локацију Луке Београд, са њиховим предностима и манама. Тек по усвајању Претходне студије оправданости може се говорити о коначној локацији за нову луку у Београду. Када говоримо о локацији код Пупиновог моста, које је једно од варијантних решења, указујемо да је првобитно планирана локација о којој се расправљало у јавности, а то је локација Бељарице, померена нешто узводније како би се изашло из обухвата планираног подручја заштите, односно форланда левe обалe Дунава, и тиме спречили било какви негативни ефекти по животну средину изградњом нове луке.

Усвајање Претходне студије оправданости са Генералним пројектом очекује се у августу 2020. године, након чега ће током ове године кренути израда Студије оправданости са Идејним пројектом и Пројектом за грађевинску дозволу. Рок за завршетак комплетне техничке документације је октобар 2021. године, док је планирани рок за почетак радова април 2022. године.

 

Да ли се још раде неки пројекти на Дунаву и Сави који су од великог значаја?

 

Поред пројекта изградње терминала за расуте и генералне терете Луке Смедерево, чија је укупна вредност 93 милиона евра и који треба да омогући претовар више од пет милиона тона разних врста расутих и генералних терета углавном везаних за индустрију челика, а који је у фази тендерских поступака за избор извођача и надзора, МГСИ је у фази реализације неколико важних инфраструктурних пројеката.

До краја 2020. године завршавамо са реализацијом пројекта хидротехничких и багерских радова на уклањању шест критичних сектора за пловидбу на Дунаву. Реализацијом овог пројекта, вредности близу 10 милиона евра, на пловном путу Дунава на територији Србије биће омогућена несметана пловидба 365 дана током године без обзира на водостај.

У току је реализација багерских радова на уклањању критичних сектора за пловидбу на реци Сави, где су већ уређени сектори „Камичак“ и „Шабац“, а ове године настављамо са сектором „Кленак“.

Такође, у току су радови на адаптацији бродске преводнице Ђердап 1, чија је вредност 28,5 милиона евра и који ће бити завршени до краја 2021. године. Реализацијом овог пројекта учинићемо превођење бродова на Ђердапу 1 далеко поузданијим, при чему ћемо убрзати сам процес превођења са садашњих сат времена на око 35 минута.

Коначно, после две године припрема, започињемо реализацију пројекта уклањања потопљених немачких бродова из Другог светског рата. Циљ овог пројекта је да се уклањањем 23 потопљена брода код Прахова обезбеди пун профил пловног пута од 180 метара, који је због присуства ових бродова сужен на свега 100 метара, као и да се оствари значајно повећање протицајног профила реке Дунав на том сектору, а самим тим и бољи услови за безбедно одвијање водног саобраћаја, посебно у периодима године са израженим ниским водостајима. Средства за прву фазу пројекта (снимање присуства UXO на потопљеним бродовима) у износу од 1,5 милиона евра обезбеђена су из Финансијског уговора за развој речне транспортне инфраструктуре између ЕИБ и РС. Након спроведеног међународног тендера, изабран је најбољи понуђач и очекујемо да ћемо до краја маја потписати уговор и започети са реализацијом овог пројекта.

 

Шта ће се прво радити ако и када  понуђач потпише уговор?

 

Према планираној динамици за реализацију уговора, најпре ће се извршити неопходна хидрографска мерења, затим геолошка испитивања тла ради утврђивања да ли има затрпаних металних предмета и објеката који могу да представљају потенцијални неексплодирани убојни објекат (UXO) ради даљег испитивања, након чега ће уследити геофизичка испитивања, односно испитивање магнометром.

Након ових испитивања започеће рад ронилаца и истраживачких мини-подморница које су опремљене разним врстама сензора и камера, ради испитивања и идентификације објеката који се налазе на речном дну. По завршетку наведених активности извршиће се анализа и укрштање добијених података, укључујући и историјске податке, након чега ће се припремити финални извештај.

Паралелно ће трајати активност на снимању документарног филма о реализацији овог пројекта.

 

О којој фирми је реч која је победила на тендеру за овај посао?

 

 Економски најбољу понуду доставио је конзорцијум кога чине Mull und Partners (Немачка), Millennium Team (Србија) и iC Consulenten (Аустрија), који је победио на тендеру на коме су учествовале познате светске компаније из ове области из Холандије, Велике Британије, Руске Федерације, Немачке и др.

 

Колико ће та прва фаза трајати?

 

 Уговор се потписује на 12 месеци, али се финални извештај и сертификат којим се потврђују положаји UXO на бродовима очекује до марта наредне године. Након ове активности, а на бази добијеног извештаја, извршиће се ажурирање постојеће техничке и тендерске документације, те ће се спровести тендер за вађење потопљених бродова. Почетак радова на вађењу се очекује до краја 2021.

 

Да ли се зна колико још има потопљених бродова у Дунаву у том делу реке?

 

 Близу 180 потопљених бродова се налази у широј зони Дунава, али се сви објекти налазе далеко од пловног пута и не представљају никакву сметњу за пловидби нити опасност по живот људи.