RSS

You are here

Одговори на питања Танјуга - Закон о озакоњењу објеката

Поштовани,

Уставни суд донео је одлуку којом је утврдио да Члан 10. став 7. Закона о озакоњењу објеката није у сагласности са уставом.

Наиме, према Члану 10, предмет озакоњења може бити објекат за који власник достави доказ о одговарајућем праву на грађевинском земљишту или објекту, у зависности од тога која врста радова, односно врста објекта је предмет озакоњења.

Kао одговарајуће право сматра се право својине на објекту, односно право својине, право коришћења или право закупа на грађевинском земљишту у јавној својини, као и друга права прописана Законом о планирању и изградњи, као одговарајућа права на грађевинском земљишту.

Kао одговарајуће право, у смислу овог закона, сматра се према Ставу 7 правоснажно решење о статусној промени привредног друштва, из кога се на неспоран начин може утврдити правни континуитет подносиоца захтева, односно власника незаконито изграђеног објекта.

Молимо вас за информацију - да ли ће Министарство грађевинарства упутити Влади, Скупштини Србије, предлог измена и допуна Закона о озакоњењу а у складу са Одлуком Уставног суда и наведеним појашњењима из образложења Уставног суда?


Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре поштује и примењује све одлуке Уставног суда. Напомињемо, међутим, да једина одредба за коју је утврђено да није у складу са Уставом, јесте одредба члана 10. и то само став 7. који гласи:
''Уколико је сувласник знао или могао знати за изградњу објекта, односно извођење радова који су предмет озакоњења, али се у време изградње томе није противио, сматраће се да постоји сагласност за озакоњење, те се у том случају не доставља доказ прописан ставом 6. овог члана (став 6.- када се ради о озакоњењу на грађевинском земљишту на коме постоји право сусвојине, као доказ о решеним имовинско правним односима доставља се и писмена сагласност свих сувласника).
Оспореним ставом 7. је прописан изузетак од става 6. истог члана, и то у форми правне фикције, како би што већи број објеката био озакоњен, јер се најчешће дешавало да док трају радови сувласник се не буни, али касније дође до промене односа и онда долази до уцене сувласника који је бесправно саградио објекат.
Циљ прописивања овог става је био да се смањи потреба за дугим судским поступцима, а полазећи од раније судске праксе и донетих пресуде у истим правним ситуацијама.
Сва друга оспоравања су одбачена или одбијена, а радује чињеница да је Уставни суд потврдио циљ доношења овог закона на начин како га је Министарство предложило, као и једном заувек одлучио да су многобројни чланови закона, који су били оспорени, те и сам закон, у целини, У САГЛАСНОСТИ СА УСТАВОМ РС.
У складу са законом о поступку пред Уставним судом и правном дејству његових одлука и Уставом Републике Србије, од дана објављивања одлуке УС у ''Службеном гласнику РС'', тај пропис се не може више примењивати.
Последица овакве одлуке јесте да ће сви органи, у ситуацији када постоји сувласништво на грађевинском земљишту, морати да траже и писану сагласност свих сувласника. Одлука је објављена и примењује се од 5. 6. 2020. године (http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/skupstina/zakon/2015/96/1/reg).
Важно је напоменути и став из тачке XII Одлуке УС , у вези са тачком 6. Одлуке, којом је УС одбацио захтев предлагача за обуставу извршења појединачног акта или радње која је предузета на основу оспорених одредаба закона.
Без оспорене одредбе закон може да се примењује, а сваки надлежни орган који решава у поступцима озакоњења, у наведеној ситуацији, биће у обавези да тражи писану сагласност свих сувласника. Све остале одредбе, укључујући и одредбе из измена закона, остају на снази и примењују се.