RSS

You are here

Projektuju kuće za poplavljene

Izrada 20 idejnih rešenja stambenih objekata  i studija stanovanja u vanrednim situacijama deo su rezultata četvorodnevne akcije studenata Arhitektonskog fakulteta u Beogradu

 

Svesni činjenice da nemaju mnogo novca, hrane ili odeće koju mogu donirati ljudima kojima je to najpotrebnije, studenti Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu ponudili su svoju energiju i znanje. Naime, pokrenuli su inicijativu da pomognu pri sanaciji kuća nakon poplava, izradi idejnih rešenja jeftinih zgrada i privremenih objekata, ali i da učestvuju u planiranju bezbednih i zdravih naselja nakon elementarnih nepogoda. Inicijativu studenata Jovane Bugarski, Jelene Radosavljević, Ane Dušmanović, Ane Zorić, Andreja Josifovskog i Aleksandre Đorđević podržala su nadležna ministarstva i državne institucije.

 

Sve je počelo stručnim skupom koji je otvorila potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović. U okviru skupa profesori sa šest različitih fakulteta i predstavnici državnih institucija zaduženih za obnovu ugroženih naselja održali su 13 predavanja o planiranju, projektovanju i izgradnji naselja ugroženih u poplavama i klizištima.

 

– Naredna dva dana održane su radionice pod mentorstvom 20 profesora, asistenata i stručnih saradnika sa Arhitektonskog fakulteta. Na njima je učestvovalo 130 studenata različitih nivoa studija koji su u timovima radili na kreiranju idejnih rešenja projekata privremenih i stalnih objekata, planiranju scenarija stanovanja u vanrednim situacijama i istraživanju načina kako doći do investicija i ideju realizovati u projekat – kaže studentkinja završne godine Jovana Bugarski.

 

Prema njenim rečima, četvorodnevna akcija rezultovala je izradom 20 idejnih rešenja stambenih objekata, osam kioska kao osnovne infrastrukture u sistemu javnog zdravlja. Izrađena je i studija tipologije stanovanja u vanrednim situacijama.

 

Jedan od osnovnih postulata radionice bila je samogradnja kojom se teži direktnom uključivanju lokalnog stanovništva u procese izgradnje novog životnog prostora. Osim smanjenih troškova izgradnje, jednako važnim smatra se i psihološka i socijalna korist koji proizlaze iz ličnog angažmana, zajedničnog rada, rekli su studenti obrazlažući svoju ideju.

 

– Vodilo se računa i o prilagođavanju osnovnog projektnog sklopa uslovima lokacije, potrebama i mogućnostima porodice – napominje Jovana.

 

Studenti su imali na umu i činjenicu da je nakon katastrofe potrebno vratiti se i naseliti prostor koji više nije naseljiv. Devastirano okruženje ne daje nadu.

 

– Takva atmosfera vraća slike onoga što je izgubljeno i čega više nema. Primarni vid delovanja arhitekte u ovakvim situacijama je racionalno razmišljanje i mogućnost brzog delovanja kroz lako prilagodljive projekte koji se naknadno mogu razrađivati i proširivati u skladu sa mogućnostima – kaže Jovana Bugarski.

 

Radionica je otvorila pitanje tumačenja minimuma za stanovanje, koji bi trebalo da pruži osnov za buduću nadogradnju. I dok su se jedni bavili efikasnom i racionalnom izgradnjom kuća nakon poplava, drugi su za temu imali proceduru u kriznoj situaciji dajući uputstva šta kada se katastrofa desi u toku i neposredno nakon nepogode.

 

Prvi rezultati su već objavljeni u vidu publikacije, trenutno dostupne na sajtu Arhitektonskog fakulteta, kako bi se formirala baza znanja, informisala javnost i otvorila pitanja pronalaženja načina za delovanje u praksi, budući da će cela ideja sadržati niz projekata koji podrazumevaju dug istraživački proces, posvećeni rad u radionicama i na terenu.