Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре

Горан Весић

Рођен је 1969. године у Крушевцу, а одрастао у Марибору (Словенија) и Краљеву. Основну школу и Гимназију завршио у Краљеву, а дипломирао на Правном факултету у Београду. Стажиста Европске фондације Роберт Шуман у Европској комисији и Европском парламенту 1999. године.

Од фебруара до септембра 1997. био је члан Извршног одбора Скупштине града Београда, а од 1996. до 2000. одборник Скупштине града Београда. Био је посланик Народне скупштине Републике Србије од 2000. до 2003. године, од 2001. до 2002. председник Административног одбора Народне скупштине Републике Србије, од 2001. до 2003. саветник савезног министра унутрашњих послова СР Југославије и заменик председника Одбора за одбрану и безбедност Народне скупштине Републике Србије, а саветник министра одбране Државне заједнице Србија и Црна Гора од 2003. до 2004. године. Члан Комисије за поделу војне имовине између Србије и Црне Горе после престанка постојања СР Југославије и настанка Државне заједнице Србија и Црна Гора у периоду 2003. до 2004. године. Одборник Скупштине градске општине Врачар био је од 2004. до 2008. године. Секретар Привременог органа града Београда који је именовала Влада Републике Србије у периоду од новембра 2013. до априла 2014. године. Члан Управног одбора Привредне коморе Београда од 2013-2014. године. За одборника Скупштине града Београда биран на изборима одржаним 2014, 2018. и 2022. године. Од 2014 - 2018. године био је градски менаџер Града Београда, а од 2018 – 2022. године обављао је функцију заменика градоначелника Града Београда.

Од 1994. до 1997. био шеф кабинета председника Демократске странке др Зорана Ђинђића. Учествовао је у изборним кампањама у Црној Гори од 1997. до 2000, као и у изборној кампањи у Републици Српској 1997. године. После 2004. године активно учествовао у изборним кампањама у Словенији, Бугарској и Северној Македонији.

У периоду од 1984 – 1988. године члан ансамбла Позоришта у Краљеву. Од 1985 - 1988. године радио је као новинар листа „Ибарске новости” из Краљева и уредник омладинског програма на Радио Краљеву. 1988 - 1989. године док је био на одслужењу војног рока радио је у војном ваздухопловном листу „Крила армије”. Од 1990. до 1994. године био је новинар листа „Демократија”, а заменик главног и одговорног уредника листа „Студент” од 1992. до 1993. године.

Био је председник Организационог одбора X Београдског маратона 1997. и XXVII Београдског маратона 2014. Године као и председник Почасног одбора XXXV Београдског маратона 2022. године. Био је председник Почасног одбора завршног кошаркашког турнира Евролиге у Београду 2022. године. Члан председништва Кошаркашког савеза Београда од 2005. до 2007. године. Од 2014. године председник је Организационог одбора Београдског џез фестивала. Заштиту националног идентитета сматра посебно важним за сваког политичара па је тако иницирао доношење одлуке Скупштине града Београда о попусту на плаћање фирмарине од пет одсто за сва правна лица која у натпису фирме користе ћирилицу. На његов предлог Београд је добио споменике Бориславу Пекићу, деспоту Стефану Лазаревићу и Александру Дероку а у току је израда споменика Бранку Пешићу, Милошу Црњанском, Меши Селимовићу, Јовану Јовановићу Змају, Васку Попи и америчком председнику Вудро Вилсону. Донео је одлуку да Београд прихвати донацију из Русије и постави споменик последњем руском цару Николају Романову. На његов предлог улице у Београду добили су Благоје Јововић, краљица Драга Обреновић, кнез Павле Карађорђевић, кнегиња Јулија Обреновић, принцеза Оливера, амерички председник Вудро Вилсон, бивши амерички амбасадор у Београду Џон Кенан, мајор Александар Мишић, Коча Поповић, Пеко Дапчевић, совјетски маршал Фјодор Толбухин и совјетски генерал Владимир Жданов, византијски цареви Јустинијан и Иракије. Посебно је поносан на своју улогу у реконструкцији Савског трга и постављању споменика Стефану Немањи на предлог председника Републике Србије Александра Вучића. На његов предлог град Београд и Библиотека града Београда установили су награду Београдски победник за најбољи роман написан на српском језику и награду „Душан Радовић” за најбоље дело дечије књижевности. Почасни члан Удружења књижевника Србије. Иницијатор оснивања Фондације та децу и омладину Београда „Гнездо” и Фондације за младе таленте града Београда.

Председник Организационог одбора манифестације „Дани слободе” од 2018. до 2022. године, у оквиру које се, на иницијативу Горана Весића, први пут почело са заједничким прослављањем 20. октобра када је Београд ослобођен у Другом светском рату и 1. новембра када је Београд ослобођен у Првом светском рату.

Уредник српског издања књиге бившег америчког председника Барака Обаме „Смелост наде” 2008. године. Редовни колумниста дневног листа „Политика”. Објавио је три књиге и једну брошуру. Књига о Београду која је објављена 2019. године, издата у два издања и преведена на енглески, руски и кинески језик. „Књига о Београду 2” објављена је 2022. године и преведена је на енглески језик. Књигу „Варош београдска” издао је 2021. године а „Водич за политичку комуникацију са бирачима” у издању Фондације за српски народ и државу објавио је 2021. године. По његовој Књизи о Београду снимљена је 2021. године документарна ТВ серија „Београдске приче” чији је Весић сценариста.

Био је председник Управног одбора ЈКП „Градско зеленило” од 1997. до 1999, Управног одбора ЈКП „Градске пијаце” од 2000. до 2002. и Управног одбора ЈП „Ада Циганлија” од 2002. до 2006. године. Члан Управног одбора брокерско-дилерског друштва „АБ Инвест” био је од 1997. до 2000. године, а члан Надзорног одбора компаније Југословенско речно бродарство од 2001. до 2005. године.

Извршни директор компаније Wireless media д.о.о. од 2004. до 2008. година. Члан Одбора саветника компаније International communication partners од 2008. до 2014. године.

Добитник Светосавске награде 2018. године за допринос науци и образовању у Републици Србији.

Потпредседник Комисије за Меморијални центар „Старо Сајмиште“ у периоду од 2014. до 2018. године и један од писаца Закона о меморијалном центру Старо сајмиште. На предлог Горана Весића је Скупштина града Београда утврдила 10. мај као Дан сећања на жртве Холокауста у Београду. Иницијатор сарадње Историјског архива Београда и Светског меморијалног центра Холокауста „Јад Вашем“ и Меморијалног музеја Холокауста из Вашингтона. Добитник у 2018. години Повеље „Јозеф Жамбоки дарује грађанима Београда и Србије”, коју додељују Кнесет, парламент Израела, и Министарство иностраних послова Израела за изузетан допринос јачању међудржавних односа и културних веза две земље.

На изборима за Народну скупштину Републике Србије који су одржани 3. априла 2022. године избран је за народног посланика. Члан је Председништва и Главног одбора Српске напредне странке.

Именован за министра грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре на седници Народне скупштине Републике Србије, дана 26. октобра 2022. године.