Момировић: РГЗ је снажан партнер Влади у јеку највећег инвестиционог таласа у изградњи инфраструктуре Србије
Београд, 27. мај - Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Томислав Момировић поводом прославе јубилеја 185 година геодетске делатности у Србији заједно са директором Републичког геодетског завода Борком Драшковићем, обишао је и завршене радове на новој згради Архива РГЗ-а.
Момировић је рекао да је мало државних институција које могу да се похвале са толико година постојања.
"Када су наши преци оснивали државу и уводили је у ново доба, знали су да не могу без геодетске делатности и да све што се буде планирало и градило у Србији мора да буде измерено и премерено", истакао је Момировић.
Министар је додао да је последњих година, у јеку највећег инвестиционог таласа у изградњу инфраструктуре у историји Србије, РГЗ снажан партнер Влади Србије, пројектантима и извођачима радова.
"Чека нас велики посао и велики пројекти који ће изменити лице Србије, који неће моћи да буду завршени без ваше експертизе", поручио је Момировић.
Министар Момировић је закључио да су активности Републичког геодетског завода омогућиле Србији да привуче стране инвеститоре, економски напредује и постане модерна и уређена држава.
Директор РГЗ Борко Драшковић је истакао да грађани имају највећи страх од губитка имовине и да ће са новом зградом трајно бити решено питање чувања докумената грађана, уз дигитализацију.
"Дигитализацијом ћемо омогућити да сви подаци потребни грађанима и привреди буду доступни на једна клик на мобилном телефону", истакао је Драшковић.
Први подаци о описивању и мерењу земљишта у Србији датирају још из периода српске средњовековне државе, а 1837. се сматра за годину почетка развоја професионалне геодетске делатности јер је српски књаз Милош Обреновић, на Спасовској народној скупштини 28. маја 1837. године у Крагујевцу, покренуо питање премера и класирања земљишта.
Књаз је том приликом одржао "Слово" и у тачки 3. наредио да земљу треба мотком премерити ради правилнијег разреза данка сељацима. Први премер извршен је 1837. године на простору Савамале због пресељења двора Књаза Милоша из Крагујевца.
Питање катастарског премера и оснивања катастра у Србији покренуо је Милан Андоновић који је основао Земљомерску школу у којој је за кратко време постојања (1890-1895) одшолован велики број савремено обучених земљомера. По престанку рада ове школе Андоновић је основао Геодетски завод, који је наставио започете радове на премеру за потребе израде регулационих планова.
Садашњи РГЗ је настао 1992. године спајање градских управа за катастар.