ВЕСИЋ: СРБИЈА ИМА РАЗЛОГА ЗА ОПТИМИЗАМ У 2023. ГОДИНИ
Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић поручио је данас да Србија има разлога за оптимизам у 2023, јер је држава за наредну годину определила огромна средства за капиталне пројекте, на чему гради очекивања да ћемо не само избећи рецесију, него обезбедити стабилне стопе раста, док се економска и политичка ситуација у свету не стабилизују.
Весић је, на конференцији „Свет у 2023“ у Скупштини Србије, истакао да недавно усвојени буџет за 2023. показује да криза, због које су многе развијене земље ушле у рецесију, не утиче на стратешко опредељење Владе Србије да настави да улаже у капиталне пројекте.
“Зато Србија за капитална улагања у наредној години издваја 3,6 милијарде евра”, рекао је Весић, и указујући колико су то значајна средства, навео да је 2011. године, тадашња влада за капиталне инвестиције планирала 305 милиона евра, а потроссила само 275 милиона.
Управо је висок ниво капиталних улагања један од разлога због којих ће Србија ове, и наредне године имати, у оваквим околностима, стабилне стопе раста између 2,5 и три одсто, које би биле веће да није дошло до успоравања темпа раста у економијама наших главних спољнотрговинских партнера, рекао је министар.
Држава, поручио је, наставља да улаже у велике инфраструктурне пројекте, и да инвестира у време када привредна активност приватног сектора због кризе успорава, чиме доприноси очувању радих места и стабилних стопа привредног раста у нестабилним временима.
Весић је напоменуо да, од како је значајно увећала ниво јавних инвестиција, Србија бележи веће стопе привредног раста од светског просека.
Илустровао је то подацима - Србија је, примера ради, 2018. године у односу на 2017. године из буџета за капиталне инвестиције издвојила 68 одсто више новца, а док је 2017. године раст БДП-а био мањи од светског просека, 2,1 у односу на 3,8 одсто, већ следеће године се ситуација преокренула – српски БДП је порастао за 4,5 а светски за 3,6 одсто.
Весић је рекао и да раст јавних инвестиција није зауставила ни пандемија ковида-19, која је зауставила цео свет, па је 2020. године у инфраструктурне пројекте уложено је 196 милијарди динара, што је допринело да пад БДП-а од 0,9 одсто буде блажи, јер је светски те године смањен за три процента.
Такође, истакао је да су прошле године капитални расходи повећани на 373 милијарде динара, а стопа привредног раста од 7,4 одсто је опет била изнад светског просека од шест процената и једна од највиших у Европи.
“У овој и наредној години за те намене резервисали смо око 420 милијарди динара и на томе градимо очекивања да ћемо не само избећи рецесију, која прети многим земљама, него обезбедити стабилне стопе раста док се економска и политичка ситуација у свету не стабилизује”, рекао је министар Весић.
Министар је нагласио и да ће ниво страних директних инвестиција у Србију до краја ове године достићи рекордних 3,9 милијарди евра, а да је у последњих пет година уложено више од 17 милијарди евра, док су, поређења ради, 2012. године странци у Србију уложили само 750 милиона евра.
Весић је навео и да без модерне инфраструктуре, Србија не би била тако атрактивна за инвеституре, јер уз нови аутопут ничу и нове фабрике, а захваљујући томе незапосленост у Србији је на крају другог квартала ове године смањена на рекордно ниских 8,9 одсто, док је пре 10 година била 25,9 одсто.
Зато је, каже, Влада Србије у буџету за 2023. обезбедила значајна средства за градњу аутопутева, брзих саобраћајница, путева, мостова, обилазница, брзе пруге до Мађарске, и до Ниша, комуналну, канализациону, широкопојасну комуникациону инфраструктуру у руралним пределима, гасног интерконектора Србија - Бугарска, модернизацију и градњу нових објеката јавне инфраструктуре.
Kада је реч о задуживању држава у време ковида и украјинског рата, министар је навео да је од 2008. до 2012. године, јавни дуг Србије порастао са 26,8 на чак 52,9 одсто БДП-а, док је за протеклих 10 година удео јавног дуга у БДП-у повећан само са 52,9 на 53,7 одсто.
“Зато Србија има разлога за оптимизам”, закључио је Весић.