ВЕСИЋ: ОКРЕЋЕМО СЕ РЕКАМА, ДО КРАЈА ГОДИНЕ ИМАЋЕМО 12 МЕЂУНАРОДНИХ ПРИСТАНИШТА У ЗЕМЉИ
У Сремској Митровици данас је отворено међународно путничко пристаниште на Сави, у присуству министра грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горана Весића, који је поручио да се Србија, после неколико деценија, окреће рекама, како би поспешила развој водног саобраћаја и укупан економски развој земље.
„Када говоримо о саобраћајној повезаности, најчешће се мисли на путеве, понекада на пруге, али саобраћајно повезивање значи и ваздушне и речне везе. Нажалост, Србија се деценијама понашала као да нема две велике међународне реке, као да немамо то благо на којим би нам многе земље позавиделе“, приметио је Весић.
Зато се, каже, данас отвара тек осмо међународно пристаниште у Србији, уместо да их већ буде бар 20.
Пристаниште у Сремској Митровици је друго на Сави, поред оног у Београду, а ради се и на пројекту пристаништа у Шапцу, што ће створити могућност успостављање речне везе, бродом, између Шапца и Сремске Митровице, односно Београда.
„Завршавамо Земун, радићемо пристаништа у Сремским Карловцима, Апатину… Очекујемо да до краја ове године имамо 12, а са земунским, можда и 13 међународних пристаништа“, најавио је министар.
То отвара могућност да туристи, који долазе крузерима, посете не само Београд, већ и друге делове Србије.
Весић је указао да је ковид криза потпуно променила начин путовања, па се сада туристу чешће одлучују на краћа путовања, по Европи, што је шанса коју Србија може и треба да искористи.
Поручио је и да Србија постаје све значајнији логистички центар, што значи координацију ваздушног, водног, друмског и железничког саобраћаја, а допринеће развоју земље.
„Ово није само отварање једног објекта, иако је влада уложила у њега 400.000 евра, већ говори да смо променили приоритете и више ћемо пажње обраћати на наше реке“, поручио је Весић и додао да је недавно са мађарским министром разговарао о успостављању речне линије Београд – Будимпешта.
„Имаћемо и домаће речне линије и то ће променити квалитет живота. Смањиће загађење, повећати комфор људи и боље повезати земљу. Саобраћајно повезивање значи не само да су људи ближи једни другима, већ нова радна места и веће плате“, рекао је Весић.
Он је указао и да сваки страни туриста остави 150-200 евра у Србији без трошкова смештаја што значи зараду и за угоститеље, продају сувенира, и друге делатности које су везане за туризам.
Најавио је наставак улагања у пројекат ’Запловимо Србијом’, који подразумева изградњу нових пристаништа, јер, како је рекао, само од нас зависи колико ће нам доћи туриста, који су до сада имали могућност да са крузера пристану само у Београд, а имали би итекако шта да виде и ван главног града.
„Окрећемо се рекама. А, то значи изградњу фабрика за прераду отпадних вода, да не загађујемо више наше реке, да их чувамо, боље уређујемо, да градимо обалоутврде где је потребно, да постојеће поправљамо, да имамо више марина, наутичких села, лука и више водног саобраћаја и обезбедимо развој“, поручио је Весић.
И на тај начин се, каже, види ново лице Србије.
„Сигуран сам да је ово почетак инвестиција у овом крају. Није све проблеме могће решити за годину, пет или 10 година, али свуда се нешто ново гради, решавају се проблеми и Србија постаје боље место за живиот свих људи“, закључио је министар Весић.
Међународно путничко пристаниште у Сремској Митровици налази се у непосредној близини центра града и Археолошког локалитета Царска Палата Сирмијума, и осмо је такво у Србији, а друго на реци Сави.
Моћи ће да прими два крузера истовремено, а поред међународног путничког саобраћаја, предвиђен је и развој домаћег линијског саобраћаја.
Директор Агенције за управљање лукама Вук Перовић рекао је да је пре само 20 година у Србији радило једно пристаниште, док се данас Дунавом и Савом повезујемо са целим светом.
Влада Србије инвестирала је средства у изградњу пристаништа у Сремској Митровици, а Агенција је изабрала лучког оператера.
„Желимо да градове на Сави уцртамо на наутичке карте Европе и искористимо бројне наутичке потенцијале наше земље“, рекао је Перовић и захвалио се Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре што је препознало значај градње инфраструктуре за водни путнички саобраћај.