ВЕСИЋ: ИНТЕНЗИВНО УЛАЖЕМО У ПРУГЕ, БРЗИМ ВОЗОМ ОД БЕОГРАДА ДО СОЛУНА ЗА ОКО ШЕСТ САТИ

Брза пруга између Будимпеште и Атине, чија ће укупна дужина бити 1.512 километара, веома је важна јер ће то бити кичма железничког саобраћаја западног Балкана која ће омогућити излаз свих земаља тог дела Балкана према средњој и западној Европи, изјавио је данас министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић.

Он је подсетио да је завршена брза пруга између Београда и Новог Сада дужине 76 километара и да је у току изградња пруге између Новог Сада и Суботице дужине 108 километара, а да ће Мађарска завршити својих 166 километара до Будимпеште до краја 2026. године чиме ћемо имати брзу пругу од Будимпеште до Београда која ће се користити већ 2027. године.

“Осим тога, почињемо да градимо брзу пругу према Нишу дужине 230 километара за шта ћемо већ ове године расписати прве тендере. Градимо пругу до Брестовца, 23 километра и остаје нам да се уради 135 километара до Прешева, а Македонцима 50 километра до Скопља”, рекао је Весић.

Подсетио је да су владе Србије и Северне Македоније потписале споразум и да ће заједнички пред Европском унијом тржити новац за пругу од Ниша до Скопља.

Навео је да Грци већ имају пругу од Атине до Солуна за чију реконструкцију сада улажу 300 до 500 милиона евра и да су, после договора председника Србије Александра Вучића и премијера Грчке Киријакоса Мицотакиса, најавили да ће изградити 76 километара пруге од Солуна до Идоменија, односно до границе са Северном Македонијом.

“Остаје да се заврши део од Скопља до Идоменија и можемо да имамо 1.512 километара брзе пруге која повезује Будимпешту и Атину преко Суботице, Новог Сада, Београда, Ниша, Скопља и Солуна”, рекао је Весић и истакао да ће то потпуно променити начин живота људи.

Весић је рекао да ће у марту у Београду бити одржан састанак чији је он бити домаћин, а којем ће присуствовати министри саобраћаја Мађарске, Грчке и Северне Македоније где ће се причати о свим оперативним обавезама како би заједнички тај посао што пре био завршен.

Навео је да ће се брзом пругом од Београда до Солуна стизати за око шест сати, а од Београда до Будимпеште за три сата и 45 минута, те да је предвиђено да се од Будимпеште до Атине путује око 14 сати што је брже него сада аутомобилима.

“То омогућава већи комфор и много људи ће користити ту пругу, а осим тога биће важна и за превоз робе”, истакао је Весић.

Казао је да су пруге будућност што се, додао је, може видети и по плановима Европске уније према којима се највише новца улаже у пруге.

Навео је да су оне пре свега висококапацитативан начин превоза што значи да пругама може да се превезе много више људи и робе него аутобусима или аутомобилима, те да су, осим тога, пруге бржи и сигурнији начин превоза, али и еколошки вид превоза што је посебно значајно јер не загађују животну средину.

“У пруге ће се тек улагати и зато ми интензивно улажемо у њих”, рекао је Весић и додао да је у плану реконструкција више од 2.000 километара регионалних пруга.

Међу њима су, навео је, пруге Сталаћ-Краљево-Рудница, затим Ваљево-Врбница која је део пруге Београд-Бар и чији је део од Ресника до Ваљева већ реконструисан, банатска пруга од Вршца преко Зрењанина и Кикинде према Суботици, пруга Суботица-Сомбор-Богојево-Сајлово-Нови Сад, пруга између Врбаса и Сомбора…

Између осталог, навео је да ће се радити и пруга према источној Србији.