МИНИСТАРКА СОФРОНИЈЕВИЋ ЧЕСТИТАЛА ДАН ЖЕЛЕЗНИЧАРА СРБИЈЕ И 141. РОЂЕНДАН СРПСКЕ ЖЕЛЕЗНИЦЕ

Министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Александра Софронијевић, поводом Дана железничара Србије и 141. године постојања српских железница, упутила је честитку свим запосленима у српским железничким предузећима, истакавши њихову значајну улогу у очувању и развоју овог вида саобраћаја.

„Свим радницима у железници, онима који тек започињу своје каријере, и посебно онима који завршавају свој радни век, желим да изразим велику захвалност. У најтежим тренуцима, када је овај систем био занемарен, нисте одустали и сачували сте веру у будућност српских железница. Данас, захваљујући подршци и одлукама државног руководства на челу са председником Републике Србије Александром Вучићем, уз ваше ангажовање и посвећеност заједничком циљу, српске железнице заузимају место које им и припада на мапи европских развијених саобраћајница. Наставићемо заједно да радимо на модернизацији и изградњи нових километара пруга, јер је ефикасна железница један од главних покретача економског развоја наше земље. Градећи модерну железницу, градимо и модерну Србију. Хвала вам на томе и нека вам је са срећом ваш дан – Дан железничара у Србији“, рекла је министарка Софронијевић.

Министарка Софронијевић је истакла да је у протеклој деценији реконструисано скоро девесто километара пруга широм Србије, да је изграђено108 километара нових пруга, као и да је у наредним годинама планирана изградња и модернизација још око две хиљаде километара колосека.

„Радимо на модернизацији пруге Ниш – Димитровград и Ниш – Брестовац, градимо нови нишки железнички чвор, најсавременији Јединствени диспечерски центар, као и нови железнички мост у Томашевцу.  У наредним годинама предстоји нам изградња брзе пруге од Београда до Ниша, као и реконструкција и модернизација пруга Београд – Шид, Ниш – Прешево, Сталаћ – Краљево – Рудница, Остружница – Батајница и многих других“, напоменула је министарка Софронијевић.

15. септембра 1884. године кренуо је први редован воз из Београда до Ниша и на тај начин успостављен је железнички саобраћај на првој прузи изграђеној у нашој земљи. Тадашња Краљевина Србија уписала се на тај начин на железничку мапу света. Краљевина Србија са својих 243 километара пруга ушла је на тај начин у малобројно друштво држава које су крајем деветнаестог века имале изграђену железницу, као најсавременији вид транспорта тога доба.