RSS

You are here

Нисам чула да Вучић каже да је Беко добар за „Железнице”

Јесте Зорана Михајловић већ месецима министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, али је и потпредседница Владе Србије и била је у претходној влади министарка енергетике, па када она данима говори да је Србија у енергетској кризи и када у разговору за „Политику” каже да нико данас у Србији не може да тврди да ове зиме неће бити рестрикција струје, то би могао да буде окидач за „енергетску панику” у земљи. Нарочито када је „Електропривреда Србије” управо препоручила Рударском басену „Колубара” и коповима термоелектране „Костолац” да до даљег обуставе испоруку свих врста угља индустрији и широкој потрошњи и када директор „Србијагаса” Душан Бајатовић најављује економску цену гаса од 1. јануара.

 

Ипак, она истиче да нико не треба да сеје никакву панику и да ће Влада учинити све да обезбеди сигурну испоруку електричне и топлотне енергије грађанима Србије. Али и указује како смо дошли у ову ситуацију. Најпре, међутим, објашњава да нема разлога за нову цену гаса јер још од прошле године имамо економску цену овог енергента.

 

– Цена гаса у Србији је поприлично висока, виша него у неким другим државама. Оно што јесте проблем „Србијагаса”, делом, јесу ненаплаћена потраживања. Верујем да је Бајатовић мислио на то да се више неће дозволити да предузећа не плаћају гас.

 

Рекао је он и то, али је рекао да ће се од 1. јануара следеће године примењивати економска цена гаса за привреду и грађане.

Али гас већ има тржишну цену. Довољно је да погледате податке за Србију и земље у окружењу. Можда га треба питати шта је мислио под тим. Оно што заиста мора да се деси „Србијагасу” је – ефикасност. Не могу да се узимају кредити, а да се не искористе (као ЕБРД-ов кредит), не може да се деси да неки пројекти стоје. Не може да се деси да се запошљавају људи и да се троше паре којекуда. А оно што је још важније – и то ће наравно да буде део самог плана реформисања – предузећа која је „Србијагас” припојио, а није смео, не могу остати у саставу тог предузећа.

 

У случају да директор „Србијагаса” сматра да цена гаса ипак треба да буде виша, може ли Влада ту нешто да учини?

Сви заборављамо једну ствар и то је ужасна грешка – директор „Србијагаса” је само директор једног јавног предузећа. Он може да пожели цену какву хоће, али цену гаса, као и струје, одређује регулаторна Агенција за енергетику.

 

С обзиром на све поменуте најаве, шта нас чека ове зиме?

Прво, Србија никада није била енергетски безбедна. Ми смо земља која нема гас, нема нафту, која има могућности да производи електричну енергију, али није изградила готово ниједан енергетски објекат 30 година. Два фактора на који нисмо могли да утичемо јесу поплаве које су задале невероватан ударац електроенергетици и неочекивана дешавања између Русије и Украјине. Говорим о енергетској кризи зато што Србији недостају и угаљ, и струја, и гас, и мазут.  Могли смо све време од поплава да набављамо угаљ, а то нисмо урадили. Свака тона угља на депонији која би се увезла значи мањи увоз киловат-часова струје.

 

Ви то сада критикујете министра енергетике Александра Антића?

Не, мене апсолутно ме занима ни име ни презиме. То није питање ни Зоране, ни Антића, ни било кога другог, то је питање енергетске безбедности државе. Значи, „Електропривреда Србије” је била дужна да нас много раније, а не сада, извештава о томе да ће расписати јавни позив за набавку угља. Извините, шта сте радили два месеца?! Дакле, то није питање за министра, то је питање за в.д. директора ЕПС-а.

 

Овог за кога се прича да ће коначно бити и генерални директор ЕПС-а?

Ја то не знам, нисам члан комисије за избор директора. Ни као председник Кадровске комисије Владе Србије још нисам добила било какву информацију о томе. Угаљ је морао да се набавља јер нам недостаје. Струја се већ увози јер смо после елементарних непогода заиста у озбиљном проблему, и трошимо велики новац за увоз. Реч је о десетинама милиона евра, а у збиру ће бити  стотине милиона које ћемо потрошити да бисмо обезбедили енергетску стабилност Србије у зимском периоду за сва четири енергента. И плаћамо то кредитом који добијамо од Светске банке. Само за увоз угља ћемо платити око 103 милиона евра...

 

Каква је ситуација са осталим енергентима?

Влада Србије је донела одлуку у јуну да топлане које користе гас обезбеде мазут за седам дана и да се полако припремају за супституцију. Готово да не постоји топлана која је то испоштовала. Влада је такође у јуну донела одлуку да „Србијагас” крене у набавку одређене количине гаса, било да ће да га складишти у Мађарској, било да једноставно направи одређене договоре око тога. Још нема информација о томе. Сад како се приближава грејна сезона, и како је свима јасно

да 15. октобра треба да буду топли радијатори, схватамо да нам све фали.

 

Помињете топлане, „Србијагас”, ЕПС… То је велики број људи у том систему који нису обавили оно што им је посао. Зар не би требало да неко сноси неку одговорност?

Верујем да ће свако одговарати за последице свог понашања, рада или нерада. Циљ Владе је јасан, хоћемо да потрошимо што мање, а да при том обезбедимо енергетску стабилност Србије.

 

Али кажете да смо пропустили то време.

Може и сада да се набави, али овде је у питању цена енергената и однос цена енергената који нам се нуде на тржишту.

 

Па ко ће да одговара што ће то што више кошта опет бити по џепу грађана?

Добро, сачекаћемо и видети. Грађани Србије треба да знају да ће Влада учинити све да буде довољно енергената. Као члан Владе и њен потпредседник очекујем да пред Владу из Министарства енергетике дођу одређени предлози о томе како ћемо изаћи из ове ситуације – барем две варијанте – и да онда Влада на основу тога донесе одговарајуће одлуке.

 

Када је реч о вашем сектору, „Железнице Србије” су без директора близу два месеца. Хоће ли Милан Беко наследити Драгољуба Симоновића?

Ја то заиста не знам. Као и пре месец и по дана када су ме питали, заиста ни сада не постоји никаква информација везана за Бека, нити на Кадровској комисији Владе којом председавам, нити је таква информација долазила на седнице Владе.

Сва јавна предузећа треба да имају директоре изабране на конкурсима и то не само генералне директоре, него и оне који су поред њих. Једним ЕПС-ом управља генерални директор и још осам директора. Ја мислим да су сви врло важни сви и да сваки од њих мора да прође одређене процедуре. То се односи и на „Железнице” и на сва друга предузећа.

 

Ви се, дакле, залажете за то да се и Милан Беко лепо пријави на конкурс за директора „Железница”?

Ја не утичем на то ко ће се пријавити на конкурс. Неколико пута сам рекла свој став уопште у вези с директорима, па и када сте помињали Бека. Рекла сам само једну ствар: „Железнице”, поготово у ситуацији у којој се налазе и која је врло тешка, али и свако друго предузеће, мора да добије човека који је спреман да ради и свакако који није компромитован у било ком смислу те речи. То су огромни системи којима су потребни директори који су добри менаџери и у које људи из тих система могу имати поверење.

 

Премијер Вучић, чини се, мисли да је Беко тај човек који би био добар за „Железнице”.

Није ми познато да он то мисли, нити сам чула да је тако рекао једног јединог тренутка.

 

Јесте ли ви разговарали с премијером о томе, та прича је од њега и кренула?

Премијер хоће резултате и ефикасна јавна предузећа. Он је био врло јасан, разговарао је с привредницима али он тада није рекао оно што су медији изгледа хтели да чују. Али, како да вам кажем, као кад смо причали о енергетици, за мене је небитно да ли се неко зове Антић, или да ли је он Беко… То предузеће мора да добије доброг директора који није компромитован. То је најважније за било које предузеће, нарочито када су у питању јавна предузећа. Тренутно само у „Железницама” имамо у реализацији пројекте у вредности од 1,2 милијарде евра!

 

Од формирања ове владе некако се ишчекује када ће бити њена реконструкција. Неки медији све чешће као „слабу карику” у Влади виде Ивицу Дачића, а неки, опет, у том контексту говоре о Велимиру Илићу.

Можда нико не би поверовао, али за ових неколико месеци најмање стижемо да радимо редован посао јер је, нажалост, све што се дешава ванредно. Значи, није се уопште разговарало о тако нечему, нити ја мислим да ће нешто од тога сада да буде. Чека нас ребаланс буџета, затим усвајање буџета за 2015. годину. Ми смо одговорна влада и желимо да то урадимо у законском року, а чека нас и завршетак обнове, па нова обнова, па самит лидера Кине и 16 земаља централне и источне Европе од 16. до 19. децембра…

 

Да ли ви имате проблем неразумевања с председником Николићем – или с његовом саветницом за медије Станиславом Пак? И недавно сте имали један медијски дуел.

Није био дуел, ја нисам ништа одговорила.

 

Она је одговорила на једну вашу изјаву везану за однос између председника и

премијера.

Нисам приметила било какве проблеме у односу између председника и премијера. Председник Николић је изабран на ту функцију пре свега као председник СНС-а, премијер је рекао да ћемо га подржати и у другом мандату, а што се саветнице тиче – немам никакав коментар на њене изјаве и понашање. Верујем да је имала лош дан.

 

 

Како је Мркоњић уговорио деоницу ауто-пута између њива

– Министарство је у петак послало последњу опомену предузећима „Путеви Ужице” и „Планум” да ће активирати гаранције како за добро извршење посла, тако и за давање аванса, због тога што се динамика радова на деоници Уб–Лајковац

коридора 11, утврђена анексом 11 – не извршава. Уколико у наредних седам дана не буду почели да раде потребном динамиком, нажалост, врло смо близу раскида  уговора.

 

То значи и ново кашњење на тој деоници?

Не, не значи, ту сад имамо још једну много важнију ствар чак и од ове. Са обе стране ове деонице која се гради већ четири године су – њиве. Дакле, претходни министар Милутин Мркоњић је уговорио 12 километара неке деонице, а да је у том тренутку знао да са обе стране те деонице – нема ничега. Питање је како је смео то да уради, знајући да около нема ништа и да ће бити тек 2017. Значи да је постојао неки други интерес кад је договарао те послове. Кашњење са завршетком радова је лоше, али је ово што је Мркоњић урадио још горе. Ако се деси да раскинемо уговор (мада бих више волела да извођачи заврше радове) имаћемо практично једну празну деоницу до 2017. године, док кинеска компанија „Шандонг” не заврши околне деонице и додатно ћемо плаћати јер ће неко морати до тада да чува ову деоницу и све мостове и надвожњаке у оквиру ње.

 

ИЗВОР: Политика