ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА "ДИГИТАЛНИ ЖЕЛЕЗНИЧКИ МУЗЕЈ", СВЕ ИНФОРМАЦИЈЕ ПРЕКО АПЛИКАЦИЈЕ

Грађани ће имати могућност да путем апликације "Дигитални железнички музеј", виде на мапи локације где се у Србији налазе парне локомотиве из фонда Железничког музеја, као и да добију све информације о њима и о другим експонатима тог музеја, баш као да су на лицу места.      

Директор Железничког музеја Страхиња Вуковић рекао је да је циљ апликације "Дигитални железнички музеј" да путем дигитализације једног дела музејског фонда музеја Железнице приближи историјат настанка и развој железнице свим грађанима Србије, са акцентом на млађе генерације.           

"Овакав, модерн дигитални приступ музеологији је неопходан како би успели да ову изложбу прилагодимо савременом добу у коме живимо. Широм Европе и света се већ увек организују специјализовани скупови, семинари на којима се презентују неке конкретне могућности које нове технологије пружају музејима, јер за једну културну установу то заправо значи привлачење нових посетилаца, привлачење сајбер посетилаца и ширење имиџа музеја", рекао је он.           

Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић казао је на свечаности поводом отварања дигиталне изложбе у Железничком музеју да су музеју важни, јер они не представљају само експонате, већ нас подсећају како је изгледала прошлост.       

Он је нагласио да развој српске железнице није увек пратио и развој српске државе, али је пратио покушаје наше државе да ухвати корак са Европом и светом, односно да железница представљала најважнији фактор развоја Србије.             

"У 19. веку железница је била оно што је данас лету свемир. То је било технолошко достигнуће и све модерне државе које су желеле, које су претендовале да буду модерне су градиле железницу. И зато је изградња наше железнице 1884, шест година после добијања независности, значило да се Србија повезује са Европом и да Србија постаје модерна европска држава", рекао је Весић.                 

Он је нагласио да због тога, изградња железнице није само историја, већ је то за нас доказ како се наша земља развијала.         

"Железница за наш народ није само начин превоза већ је она стечиште успомена: одлазака на море, у војску, у удаљени град на студије, ексурзије, концерте, посете деци и родбини... Зато овај музеј није само музеј историје железнице, већ и музеј нашег сећања о томе како смо расли и како смо уживали у животу", рекао је Весић.         

Према речима министра, после деценија стагнације железничког саобраћаја, железница у Србији поново заузима оно место које је заслужено истичући да наша земља тренутно гради највећи број километара брзе пруге у Европи.                

Весић је навео и да ми до краја године пуштамо у саобраћај деоницу од Новог Сада до Суботице, па ће се из Београда до Суботице путовати за невероватних сат и 10 минута.  

"Технолошки развој који смо постигли развојем железнице, издигао нас је од свих земаља у овом делу Европе и поставио на место које нам је одувек припадало", рекао је он.           

Министар је нагласио и да је овом дигиталном поставком, Железнички музеј је повезао историју са паметним мобилним уређајима и новим искуствима у уживању сазнања о историји које пружају нове технологије.

"Идеја је била да кроз ову изложбу заинтересујемо нове генерације, а посебно ученике основних и средњих школа, да посете железнички музеј и упознају се са сектором железнице у Србији. Ми се обраћамо новим генерацијама дигиталним језиком који они најбоље разумеју и покушавамо да их заинтересујемо за оно што је историја железнице", рекао је Весић.          

Он је додао и да ако се после ове изложбе макар један дечак или девојчица заинтересује да постану машиновође, инжењери, будући пројектанти железнице, мисија је успела.           

"Наша идеја у будућности је изградња нове зграде музеја железнице и то је нешто на чему ћемо радити. Та зграда ће бити мултимедијална и пружаће све могућности онима који буду долазили, да проведу читав дан тамо.То ће бити прави пример једног модерног музеја", рекао је Весић.                 

Министар је захвалио Телекому Србије и компанији Утибер, који су помогли да се постави ова дигитална поставка и додао да Утибер ради веома вредно и помаже на изградњи брзе пруге, јер су део тог пројекта.    

Извршни директор за стратегију и дигитал Телекома Србије Натали Делић рекла је да је та компанија изузетно поносна што је део пројекта дигиталних железница, односно дигиталног музеја.               

"Мислим да је ово прави пројекат и пример како се прошлост и будућност прожимају и како ми кроз дигиталне технологије доносимо јако богату историју српских железница и приказујемо је, односно правимо од ње да буде много разумљивија и приступачнија пре свега младим генерацијама кроз неке нове трендове које подразумевају проширену реалност", рекла је она.