РАДОЊИЋ: ИЗГРАДИЋЕМО 5.000 КИЛОМЕТАРА КАНАЛИЗАЦИЈЕ И 159 ПОСТРОЈЕЊА ЗА ПРЕРАДУ ОТПАДНИХ ВОДА

У оквиру пројекта “Чиста Србија” предвиђена је изградња 5.000 километара недостајуће канализационе мреже и 159 постројења за прераду отпадних вода различите величине на територији 73 јединице локалне самоуправе, изјавио је помоћник министра грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Душан Радоњић.

Он је за РТС навео да је вредност овог пројекта 3,2 милијарде евра и да се финансира из кинеског кредита, те подсетио да се тренутно реализује прва фаза пројекта на територији 14 јединица локалне самоуправе, односно 16 локација.

Радоњић је навео да прва фаза предвиђа изградњу 680 километара канализационе мреже и 25 постројења за прераду отпадних вода.

“У овом тренутку смо на 60 одсто реализације изградње канализационе мреже, док се постројења налазе у фази пројектовања”, рекао је Радоњић.

Навео је да је спремна и друга фаза пројекта која предвиђа да се, осим изградње канализационе мреже, на територији девет јединица локалне самоуправе изгради девет постројења за прераду отпадних вода, те додао да се само чека прибављање друге транше кинеског кредита.

Радоњић је као други значајан пројекат Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре навео пројекат “Велико село” који подразумева изградњу централног градског пречистача отпадних вода Београда, еквивалента 1,5 милиона становника.

Навео је да тај пројекат има две фазе од којих прва, објаснио је, предвиђа изградњу централног градског колектора који треба да сакупља отпадне воде из већег дела града.

Тренутно се, каже, завршава пројектовање, а очекује се да ће у другој половини ове године почети грађевински радови на изградњи колектора.

Навео је да друга фаза подразумева изградњу самог постројења у Великом селу и да овом тренутку још увек нису до краја прецизирани улазни параметри односно технологија и остале ствари које ће да буду у саставу тог постројења.

“На пример, да ли ће то да буде регионални центар за третман отпадног муља за Шумадијски регион или само за град Београд, у којем проценту ће се производити гас, електрична енергија пошто је јасно да ће постројење тих габарита имати велике трошкове за струју, а није идеја да се грађани Београда оптерете превеликим комуналним таксама”, рекао је Радоњић.

Он је као трећи програм навео програм Немачке развојне банке који се у нашој земљи реализује већ око 15 година кроз програм српско-немачког партнерства, а кроз који је прошле године изграђено и пуштено у рад најмодерније постројење за прераду отпадних вода у Врању, еквивалента 70.000 становника.

“У овом тренутку имамо спремне пројекте за још четири постројења еквивалента 220.000 становника у четири града – Пожаревац, Трстеник, Јагодина и Пирот”, рекао је Радоњић.

Поменуо је и пројекте санације постојећих постројења за прераду отпадних вода који се реализују кроз грантове мађарске развојне агенције ХЕПА.

На питање како ће бити решен проблем индустријских отпадних вода, Радоњић је рекао да решавање питања отпадних вода нема смисла ако се не реше обе компоненете.

С тим у вези, подсетио је да постоји уредба која прописује обавезу да се до краја 2025. године сва индустрија прилагоди што, додао је, значи да у оквиру својих постројења имају постројење за третман отпадних вода или да их доведу до тог нивоа загађености да могу да буду испуштени у канализацију.

Радоњић је навео да ресорно министарство овим, како је рекао, абициозним плановима покушава да прескочи деценије заостатка, али и да се на том путу сауочава са одређеним изазовима као што су капацитети домаће грађевинске индустрије, недовољно стручног кадра и недостатак свести код грађана и у одређеним институцијама о важности решавања ових питања.