РАДОЊИЋ: У СРБИЈИ ИЗДАТО 12.375 ЕНЕРГЕТСКИХ ПАСОША

Према подацима Централног регистра енергетских пасоша у Србији је од 2013. године издато 12.375 енергетских пасоша, изјавио је в.д. помоћника министра грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре за стамбену и архитектонску политику, комуналне делатности и енергетску ефикасност Душан Радоњић.

Изменама и допунама Закона о планирању и изградњи је, између осталог, предвиђено да ће све зграде, без обзира на старост, морати да имају енергетски пасош, а Радоњић подсећа да је реч о документу који садржи податке о енергетским својствима зграде.

Како је рекао, енергетски пасош садржи податке о енергетском разреду у који је неки објекат сврстан, а главно мерило прорачуна је укупна количина топлотне енергије која се користи за грејање тог објекта на годишњем нивоу.

Навео је да су сви објекти разврстани у осам енергетских разреда од којих је најповољнији А+, а најлошији Г што, додао је, значи да су објекти са А+ енергетским пасошем енергетски најефикаснији, док су објекти у Г разреду најнеефикаснији и за њих је потребна диспропорционално велика количина топлотне енергије да би се грејали.

Радоњић је рекао да је енергетски пасош део техничке документације која се прилаже приликом подношења захтева за добијање употребне дозволе што, како је додао, значи да сви објекти који се зидају или санирају у овом тренутку не могу да добију употребну дозволу без одговарајућег енергетског пасоша.

Навео је да је издавање енергетских пасоша поверено овлашћеним организацијама и да су то правна лица која испуњавају адекватне услове, док ресорно министарство издаје решења.

Како је рекао, сам поступак је доста сложен и подразумева скуп радњи који мора да се обави како би пасош био издат.

“Прво је излазак на терен и енергетски преглед самог објекта, вршење одређених мерења, вредновање параметара који су затечени на лицу места и на крају састављање извештаја на основу којег се енергетски пасош издаје. Инжењер који врши све ове радње својом лиценцом гарантује за исправност података које уноси електронски приликом издавања пасоша”, објаснио је Радоњић.

Додао је да је са повећањем броја издавања енергетских пасоша у ресорном министарству примећена потреба да се у наредном периоду врше појачане контроле да ли оно што је наведено у пасошу одговара стању на терену.

“Видећемо како ћемо то да радимо, да ли узимањем случајног узорка, па контролом или ћемо ту контролу да аутосорсујемо па ћемо да задужимо одређена правна лица да то раде за наше потребе”, рекао је Радоњић.

Он је навео да је релативно лако проверити да ли зграда има енергетски пасош зато што се у ресорном министарству води Централни регистар енергетских пасоша (ЦРЕП), односно постоји онлајн сервис где грађани могу да врше претрагу или према броју катастарске парцеле или према адреси на којој се објекат налази.

Како је додао, потпуно је слободан приступ свим физичким и правним лицима с тим што овлашћена лица која преко тог сервиса уносе податке да би добили пасош имају већи опсег информација везано за објекат.

Радоњић је подсетио да је изменама Закона о планирању и изградњи из 2018. године предвиђена обавеза да се сви енергетски пасоши издају електронски, то јест кроз ову базу.

Навео је да је ЦРЕП база свих електронских пасоша који су издати од 2013. године до данас и додао да их, закључно за јучерашњим даном, има 12.375.

Радоњић је рекао да су енергетски пасоши део шире приче о енергетској ефикасности коју, како је додао, можемо да остваримо само на нивоу друштва односно државе.

Између осталог, навео је да енергетски пасоши нису бесплатни јер, додао је, постоји низ стручних радњи које морају да се обаве како би пасош био издат што диктира одређену цену.

“Овлашћене организације постављају своје ценовнике, а цена варира од површине објекта, типа објекта и томе слично и она се креће од стотинак па до више стотина или хиљада евра у зависности од сложености самог процеса”, додао је Радоњић.