RSS

You are here

Уговор о концесији за Коридор 11 почетком 2015. године

Уговори о концесији за изградњу и управљање деоницама аутопута на коридору 11 могли би да буду потписани почетком 2015. године, изјавила је потпредседник Владе и министар грађевинарства, саобраћаја и инфрастуктуре Србије, проф др. Зорана Михајловић.

Она је у интервјуу агенцији Бета рекла да држава о тој концесији сада преговара с кинеским компанијама ЦРБЦ (China Road and Bridge Corporation) и Шандонг хај-спид груп (Shandong High-speed Group).

Према њеним речима, оквирно се разговара о неколико модела концесије међу којима су и могућност наплате путарине, давања могућности закупа земљишта поред пута или везивања за друге пројекте. "План је био да процедура у вези потписивања уговора о концесији буде завршена до краја године, али не верујем да ће то бити могуће. Можда ће бити могуће да се изабере модел који је највише одговара Србији, а да уговор буде потисан почетком 2015", рекла је она.

Михајловићева је рекла да ће се све што буде могуће од инфраструктурних пројекта радити кроз концесије или одређена партнерства да се земља не би додатно задуживала кроз кредите. Као потенцијални пројекат за концесију, она је навела пут од Београда до Зрењанина, за који ће се радити детаљна студија изводљивости.

"Најважнији пројекти су они који су већ у току. То се односи и на железниче и на путеве. Коридор 10 мора да буде завршен како смо и рекли, до 2016. године. То сад јесте и оптимално и реално... Реално је да то може да буде готово и раније, али нека остане 2016. година као рок", рекла је Михајловићева.

Она је навела да се за пругу Београд - Нови Сад ради пројекат који мора да буде завршен до маја 2015. и прецизирала да ће то бити брза пруга којом ће се за пола сата долазити до Новог Сада.

Михајловићева је рекла да очекује да ће премијери Кине, Мађарске и Србије на кинеском самиту у децембру у Београду потписати одређени документ за пругу Београд-Будимпешта, на основу којег ће се даље израђивати студије.

Она је навела и да се у реализацији скоро свих инфраструктурних пројекта у Србији касни, изузев моста Земун-Борча. Најчешће се каснило због лоше урађених пројеката и експропријације, али и због питања способности компанија да обаве посао који су добиле.

Она је навела да држава која је дала новац за пројекта који касни у реализацију ниједном није покренула судски поступак против таквих компанија, али да се дешавало да компаније туже државу због, на пример, кашњења у експропријацији. "Ту смо ставили тачку, направили пресек свих спорова, оно што је страшно јесте то што је Министарство у овој години на рачун извршних пресуда дало више од 650 милиона динара", рекла је Михајловић.