ВЕСИЋ: ДО КРАЈА ГОДИНЕ ДЕВЕТ НОВИХ ЗАКОНА СА ЕВРОПСКЕ АГЕНДЕ

Србија је лидер у региону када је реч о усвајању правних тековина Европске уније у области транспорта, изјавио је вечерас министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић и додао да нас до краја ове године очекује усвајање чак девет нових закона са европске агенде.

Весић је то рекао на скупу у Београду којим је обележено пет година од оснивања Транспортне заједнице и формални почетак председавања Србије Саветом министара и Регионалниом управним одбором Транспортне заједнице.

Весић је рекао да нас у години која је пред нама очекује доста заједничког посла на повезивању региона са Европском унијом које се огледа како у заједничким пројектима у области саобраћаја, друмске, железничке и водне инфраструктуре тако и у заједничким напорима да реформе у процесу приступања Европској унији спроведемо што брже и ефикасније.

Навео је да се чак 25 одсто свих прописа које Србија треба да усклади са Европском унијом тиче сектора транспорта због чега је, како каже, веома поносан на чињеницу да је Србија данас лидер у региону када је реч о усвајању правних тековина Европске уније у овој области.

Весић је навео да је, када је постао министар, један од кључних приоритета које је поставио било усвајање свих закона којима се стварају услови да кластер у коме су преговарачка поглавља 14 – Транспорт и 21 – Трансевропске мреже, а који је отворен крајем 2021. године, буде што пре затворен.

Истакао је да је Србија урадила огроман посао у претходних годину дана усвајањем великог броја закона, пре свега из области железничког саобраћаја, којима се додатно ускладила са Европском унијом.

Како је додао, до краја ове календарске године очекује нас усвајање чак девет нових закона са европске агенде међу којима су и Закон о безбедности железничког саобраћаја, измене и допуне више закона у области ваздушног саобраћаја, истраживању несрећа у ваздушном, водном и железничком саобраћају, али и измене и допуне Закона о путевима, као и Закон о увођењу инфраструктуре за алтернативна горива.

“Очекујемо да сви ови кораци, упркос чињеници да је Влада Србије била у техничком мандату и да је суштински законодавна активност била могућа тек од половине ове године, буду јасно препознати у Годишњем извештају о напретку, који Европска комисија објављује на јесен”, рекао је Весић.

Навео је да се усклађивање са европским стандардима огледа и у спровођењу инфраструктурних пројеката који, додао је, имају изражен регионални карактер и представљају физичку везу земаља региона.

“Посебно сам поносан на споразум који је Влада Србије потписала са Владом Северне Македоније о изградњи брзе пруге која ће повезати Србију и Северну Македонију, која ће повезати Београд, Ниш и Скопље и која ће омогућити да овај железнички коридор, а овом пројекту се касније прикључила и Влада Грчке, повеже Будимпешту, Нови Сад, Београд, Ниш, Скопље, Солун и Атину. Тих око 1.500 километара брзе пруге биће једна од најдужих брзих пруга у Европи, а сигурно ће значити живот за све земље региона”, рекао је Весић.

Навео је да је Србија поносна што је чланица Транспортне заједнице која је, како је истакао, добар регионалан оквир за координацију и планирање саобраћајних пројеката.

“Даћемо посебан допринос да покренемо нове додатне процесе и пројекте у Транспортној заједници како би остварили оно што желимо, а то је да не славимо десетогодишњицу као чланови Транспортне заједнице, већ да све земље региона буду чланице Европске уније”, рекао је Весић.

Министар је посебно захвалио директору Сталног секретаријата Транспортне заједнице Матеју Закоњшеку који “са толико ентузијазма и љубави ради свој посао и труди се да постигне циљ за који је постављен, а то је да читав регион буде повезан”.

“Ми на Балкану често имамо и различитие политичке проблеме, али када вам дође Матеј за таквом енергијом и жељом да нешто уради, не можете да га не послушате чак и ако постоје неки објективни проблеми који изгледају велики у том тренутку”, додао је Весић.

Такође, захвалио је шефу Делегације Европске уније у Србији Емануелу Жиофреу јер је, како је рекао, труд који он улаже да се Србија приближи Европској унији више од посла који обавља.

Весић је навео да је, када је постао министар, затекао неколико европских пројеката у нашој земљи који су били на чекању, неки три, а неки чак и пет година, те да је приликом прве званичне посете Бриселу коју је имао као министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, у разговорима са комесарима које је тамо имао рекао да неће у име Србије тражити новац ни за један нови пројекат док не покренемо и почнемо да трошимо новац из постојећих пројеката.

“Тада смо господин Жиофре и ја направили заједничку комисију и резултат рада те комисије и великог труда је да данас немамо ниједан пројекат Србије са Европском унијом у области транспорта који је на чекању. Сви пројекти се реализују, неки брже, за неке бисмо желели да буду бржи, али су сви у току и све ћемо завршити”, подвукао је Весић.

Истакао је да сада са поносом можемо да улазимо у нове пројекте са ЕУ међу којима је изградња брзе пруге од Београда до Ниша, као и реконструкција пруге Ваљево-Врбница.

“Верујемо да ћемо наићи на подршку Европске комисије и да ће она наставити да подржава Србију оволико колико је до сада то чинила, а ми наравно желимо да та подршка буде и снажнија”, рекао је Весић.

Осим министра Весића, на скупу су говорили директор Сталног секретаријата Транспортне заједнице Матеј Закоњшек и шеф Делегације Европске уније у Србији Емануел Жиофре.