ВЕСИЋ: ОД 2028. ГОДИНЕ СВИ ПРОЈЕКТИ У СРБИЈИ У БИМ ТЕХНОЛОГИЈИ
Од 1. јануара 2028. године, сви пројекти у Србији мораће да буду пројектовани у БИМ технологији, најавио је данас министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић.
На отварању конференције "БИМ и инфраструктура" у Привредној комори Србије (ПКС), на којој ће кроз примере из праксе бити представљена примена БИМ технологија у инфраструктурним пројектима, Весић је казао да је један од разлога зашто је дат тај одложени рок за примену ових технологија, да би пројектни бирои могли да се припреме и набаве неопходну опрему.
"Када смо усвајали измене и допуне Закона о планирању и изградњи, најреволуционарнија промена у том закону се тиче БИМ, дигиталне методологије, односно технологије зелене градње. Када смо све ово доносили, трудили смо се да будемо испред других, али наравно, постоји та директива ЕУ о јавним уговорима, која је предвидела да сви учесници у јавном сектору морају да користе БИМ технологију", нагласио је Весић.
Он је казао да опрема неопходна за БИМ методологију није јефтина и да се због тога преговара са ПКС о постицајима које би могли да се креирају од следеће године, како би они који желе да набаве ту технологију могли да их добију.
"Ово је велика промена у Србији и зато је и дат одложени рок. БИМ технологија постаје законска обавеза, па нећемо моћи да бирамо да ли ћемо од 2028. радити у њој или не, већ ћемо напросто морати да тако радимо", нагласио је министар.
Он је истакао и да многе земље ЕУ немају уведено законски ово решење, а то говори о томе да Србија може да буде напреднија од других.
Весић је најавио и да ће се изменама Закона о планирању и изградњи у наредном периоду дати већа улога пројектним бироима.
"Имамо идеју да грађевинске дозволе до одређеног броја квадрата, пребацимо путем јавног оглашавања на пројектне бирое, као и да употребне дозволе такође пребацимо на оне који сада врше технички пријем на основу јавног оглашавања", казао је он.
То би, како је додао, растеретило секретаријате, односно оне који издају грађевинске дозволе.
Весић је објаснио и да је БИМ технологија важна зато што следи доношење још једног закон, а то је Закон о одржавању инфраструктуре у наредном периоду.
"Ми пишемо тај закон и њиме ћемо по први пут имати неку врсту српског катастра, односно стварни регистар комплетне инфраструктуре", казао је министар.
Према његовим речима, кроз тај закон ће се дефинисати управљачи сваког инфраструктурног објекта, без обзира да ли је то мост, подвожњак, надвожњак, пут, трафостаница, односно све оно што спада у инфраструктуру.
"Постојаће и законска обавеза да се одваја одређени проценат од буџета за одржавање и тако ћемо спречити много веће трошкове приликом реконструкција које имамо, јер сваки објекат мора да се одржава", рекао је Весић.
Министар је нагласио и да ће БИМ технологија омогућити лакше одржавање, јер како је објаснио, кроз ту дигитализацију се апсолутно види све што је важно за одржавање инфраструктуре.
Он је навео и да је станица Прокоп, односно станична зграда која је недавно завршена је урађена у БИМ технологији, а и Метро је комплетно у тој технологији.
Директор Сектора за стратешке анализе, услуге и интернационализацију ПКС Михаило Весовић казао је да је грађевинска индустрија последњих неколико година много утицала на економски раст Србије, додајући да је та привредна грана изузетно осетљива на све поремећаје који су се дешавали на глобалном тржишту.
"Знам колико је последњих неколико година пораст цена, инпута и генерално инфлација утицала да се свака компанија која се бави извођењем радова бори да остане конкурентна и да успе да заврши пројекат и да оствари профит", казао је он.
Према Весовићевим речима, управо је БИМ технологија, односно нови тренд у дигитализацији и грађевинској индустрији, један од алата будућности који се у свету показао као најпрактичнији и који повећава конкурентност сваке компаније.
Он је подсетио да ПКС већ дуго заједно са Владом Србије покушава да наметне тему дигитализације као приоритет у стварању конкурентности и јачању компанија.
Председник Удружења БИМ Србија Вељко Јањић најавио је да ће званично сви међународно признати сертификати међународних стандарда од почетка наредне године за ову технологију моћи да буду на српском језику.