ВЕСИЋ: СЛЕДЕЋЕ ГОДИНЕ КРЕЋЕМО У ИЗРАДУ НОВОГ ЗАКОНА О ПЛАНИРАЊУ И ИЗГРАДЊИ

Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић отворио је данас регионалну конференцију “Будући трендови у грађевинској индустрији” и том приликом изјавио да ће следеће године почети изграда новог Закона о планирању и изградњи који ће, како каже, коначно омогућити систематизацију свега у тој области.

Министар је, поздрављајући присутне на скупу који се одржава у Београду, рекао да грађевинска индустрија у нашој земљи бележи веома добре резултате који су, како је истакао, значајно изнад европског просека.

Навео је да је у првом кварталу 2024. године вредност изведених грађевинских радова на територији Србије порасла за 22 одсто у односу на исти период прошле године, да је у у другом кварталу грађевинска индустрија расла по стопи од 14,9% у текућим ценама, а да смо прошлу годину завршили са растом од 11,2 одсто.

“Паралелно, реални раст бруто домаћег производа Србије у другом кварталу 2024. године био је око четири одсто и ми очекујемо да ћемо прећи четири одсто до краја године”, рекао је Весић.

Истакао је да учешће грађевинарства у БДП-у Србије у другом кварталу ове године износи 5,92 одсто што, додао је, представља раст у односу на исти период прошле године од 0,28 одсто односно раст од око 144,8 милиона евра.

“Укупна грађевинска индустрија је у овом периоду допринела бруто друштвеном производу Србије са око 1,1 милијарди евра”, нагласио је Весић.

Навео је да је у фебруару ове године у Европској унији пад грађевинске индустрије износио 1,5 одсто, у марту 0,4 одсто, у априлу 1,3 одсто, у мају 2,4 одсто, у јуну 1,3, а у јулу 2,2 одсто.

“То је нешто због чега смо посебно поносни зато што то показује да у Србији постоје неки други трендови него што постоје у Европској унији”, рекао је Весић и додао да смо ми једна од ретких европских земаља у којима грађевинарство бележи пораст и на тај начин дајемо свој допринос развоју наше земље.

Весић је подсетио на промене уведене прошле године изменама и допунама Закона о планирању и изградњи, наводећи да нису све ступиле на снагу зато што су многе од њих револуционарне и потребно је времена да се прилагодимо свим тим променама.

С тим у вези, поменуо је зелене сертификате и навео да је Србија један од ретких земаља у Европи која је то увела, те да до 2026. године сви објекти површине преко 10.000 квадрата и сви јавни објекти морају да буду грађени по сертификатима зелене градње.

Поред тога, навео је да ће се од 2028. године сви јавни објекти и сви објекти преко 10.000 квадрата пројектовати у новом моделу пројектовања - БИМ.

“То је за нас значајно јер ће нам омогућити да лакше одржавамо објекте будући да БИМ даје управо оно што нам треба - комплетну слику објекта. Сада припремамо Закон о одржавању јавне инфраструктуре јер је један од највећих проблема не само наше већ и других земаља то што се инфраструктура, када се изгради, не одржава онако како треба, па се онда приликом реконструкције даје много више новца него да се та инфраструктура редовно одржавала”, рекао је Весић.

Како је додао, управо ће нам БИМ помоћи да можемо боље да сагледамо стање инфраструктуре и да они који су управљачи, а то могу да буду локалне самоуправе, јавна предузећа, покрајина, република, морају да одвајају део средстава за одржавање инфраструктуре и раде редовне прегледе стања инрфаструктуре, те додао да се неки велики пројекти већ пројектују у БИМ-у.

“Осим тога, 2026. године нас чека софтфер за израду планске документације који се ради у Агенцији за просторно планирање, а то значи убрзавање изграде свих планова, да ћемо знати шта се дешава на свакој парцели, имати податке о бесправној градњи, податке о клизиштима… Сви геопросторни подаци ће се налазити на једном месту и то је нешто што мислимо да је посебно важно”, рекао је Весић.

Навео је да ће се следеће године ући у израду новог Закона о планирању и изградњи и да ће о томе бити организована широка јавна расправа.

“Садашњи закон је толико пута мењан да је нопходно да се донесе нови закон који ће коначно систематизовати све ствари и да сви могу да се снађу у том закону”, рекао је Весић.

Навео је да је његова интенција, као министра, да се у тај закон уведе још више јавних овлашћења за приватни сектор.

“Ми смо изменама закона дали могућност да информације о локацији могу да издају и пројектни бирои. Моја идеја је да омогућимо издавање грађевинских дозвола онима који су овлашћени и лиценцирају и положе банкарску гаранцију до одређеног броја квадрата како бисмо растеретили секретаријате и омогућили да се ствари раде брже”, рекао је Весић и додао да се у неким земљама то већ ради.

Између осталог, министар је навео да се размишља о томе како да се упрости издавање употребних дозвола и да се то пребаци на оне који иначе раде технички пријем и који би онда по јавном овлашћењу могли да издају употребне дозволе.

Према његовом мишљењу, додатни пораст када је у питању грађевинска индустрија имаћемо само ако упростимо процедуре и омогућимо више учесника и више јавних овлашћења у тим процесима.

“Ми смо врло отворени да чујемо идеје и позваћемо сва удружења да учествују у јавној расправи када је у питању нови Закон о планирању и изградњи. Наша идеја је да закон буде такав да решава проблеме, а не да компликује јер мислим да закон треба да допринесе убрзавању процедура, решавању проблема и да се брже гради”, закључио је Весић.