ВЕСИЋ: У ОБЛАСТИ ТРАНСПОРТА СРБИЈА ЈЕ ТРЕТИРАНА КАО ЧЛАНИЦА ЕУ

Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић разговарао је данас у Бриселу са европском комесарком за транспорт Адином Јаоном Валеаном о усаглашавању прописа са ЕУ у тој области и заједничким пројектима, и истакао да би Србија у области транспорта већ требало да се третира као држава чланица Европске уније.

“Веома сам задовољан разговорима које сам имао у Бриселу. Постоји сагласност да се у транспорту Србија третира скоро као чланица ЕУ. Наша земља је на европским коридорима и важно да будемо комплетно усаглашени са Унијом", рекао је Весић након састанка.

Пренео је да је на састанку било речи о усаглашавању прописа у тој области са ЕУ, и додао да ће током године бити усвојено шест закона и два подзаконска акта, и  Србија ће у потпуности бити усаглашена са европским прописима и стандардима у области саобраћаја.

"У законодавним  активностима плана за прикључење ЕУ, Министарство на чијем сам челу предложиће шест закона - о железници, о интероперабилности железничког система, о безбедности железничког саобраћаја, као и ратификацију Конвенције о безбедност на морима, те закон о ваздушном саобраћају и закон о истраживању несрећа у ваздушном, друмском и водном саобраћају", прецизирао је министар.

Уз две уредбе, то је оно што Министарство треба да уради у процесу прикључења ЕУ, додао је он и тако “ћемо испунити све обавезе за 2023. годину из националног плана за прикључење ЕУ који је усвојила Влада”.

"Сигуран сам да поглавља 14 и 21 у преговорима које Србија води са ЕУ, која се тичу транспорта, а отворена су у оквиру Кластера 4, 2021. године, могу лако да буду затворена, јер верујем да неће бити отворених питања у овој области", уверен је министар Весић.

Истакао је да је са европском комесарком разговарао и о заједничким пројектима, који би могли да се реализују у наредном периоду.

"Веома сам срећан што ЕУ озбиљно рачуна на Србију када у питању транспорт и уверен сам да у будућности можемо да радимо на заједничким пројектима", рекао је министар.

У том смислу, указао је да је за Србију је веома важна сарадња са ЕУ када је у питању транспорт, јер Унија, иако је наша земља кандидат за чланство, како је рекао,  мора да нас третира као чланицу, јер многи европски коридори пролазе кроз Србију, а неке од земаља ЕУ чак и немају праву везу са другим земљама Уније без Србије.

"Зато смо ту у бољој позицији него други сектори, јер ЕУ улажући у транспорт у Србији улаже у своју бољу повезаност. Срећни смо што имамо разумевања и заједничке велике пројекте", додао је Весић.

Захвалио је у име Владе Србије комесарки на донацији ЕУ за брзу пругу Ниш - Београд, будући да Унија Србији за тај пројекат даје грант од 600 милиона евра, који је највећи икада добијен од ЕУ.

"Надам се да ће таквих грантова бити и убудуће", рекао је Весић и додао да је комплетна вредност пруге већа од две милијарде евра а да ће када она буде завршена постојати директна веза брзим возим између Ниша и Будимпеште.

"Разговарали смо и о другим пројектима, за које ЕУ даје грантове, а то је рехабилитација и електрификација пет регионалних пруга у Србији дужине око 588 километара", рекао је Весић.

Како би заједнички пројекти ЕУ и Србије били спроведени Весић је предложио да се организује заједнички комитет, који би се месечно састајао, пратио пројекте и убрзавао њихову реализација.

Навео је и да ће при Министарству које води бити установљен Сектор за безбедност саобраћаја.

Када погледате извештај ЕУ о напретку Србије видите да је безбедност на путевима и пругама примећена као велики проблем Србије. У нашој земљи на путевима гине 30 одсто више људи него у ЕУ. Зато ћемо ставити посебан акценат на питање безбедности", указао је министар.

Весић је навео и да је саговорнике у Бриселу информисао да су у току завршни разговори са компанијама из Северне Македоније и Албаније о заједничком таг уређају како би се кроз Балкан лакше путовало. “Рекао сам да Србија инсистира на регионалној сарадњи и заједничким пројектима са својим суседима”, рекао је Весић.

Такође, истакао је став владе да без обзира што је прикључење Унији политичка одлука, Србија, због себе и својих грађана треба да усклади своје прописе са ЕУ, јер је Унија наш највећи спољнотрговински партнер и давалац грантова.

"Наша трговинска размена са ЕУ у 2022. години је прошле године достигла скоро 35 милијарди евра са порастом од 26.62 одсто у односу на исти период 2021. године. Не постоји значајнији трговински партнер од Европске уније и зато је важно да прилагодимо прописе, посебно у области саобраћаја, у којој јесмо суштински део Уније", рекао је министар Весић. Он је истакао да Србија одавно заслужује да буде чланица ЕУ и да није нормално да на то чекамо деценијама.