ВЕСИЋ: УЗ ПОМОЋ ЕУ И ЕИБ ИЗВЛАЧИМО ИЗ ДУНАВА НЕМАЧКЕ НАЦИСТИЧКЕ БРОДОВЕ ПОТОПЉЕНЕ ПРЕ 80 ГОДИНА

Уговор о гранту Оквира за инвестиције за Западни Балкан у вредности од 16 милиона евра за пројекат извлачења 21 брода немачке флоте потопљене у Дунаву током Другог светског рата потписали су данас Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Министарство за европске интеграције и Европска инвестициона банка.

Уговор су потписали министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић, министарка за европске интеграције Тања Мишчевић и потпредседник Европске инвестиционе банке Роберт Де Грут, у присуству шефа Делегације Европске уније у Србији Емануела Жиофреа.

Министар Весић је подсетио како су ови бродови потoпљeни пре више од осам деценија.

"Пре 80 година када су савезници ушли у Европу и када се Други светски рат ближио крају, флота Црвене армије је ушла у наш део Дунава, који делимо са Румунијом потискујући нацисте према Берлину. Ту их је сачекала немачка флота која је бројала више 200 бродова. Тада је немачки командант одлучио да потопи све бродове, како би зауставио напредовање совјетске речне флоте и тако је дошло до можда и највећег речног потапања бродова у Другом светском рату. Од тада је прошло 80 година, извађено је свега неколико бродова без чега Дунав уопште није био плован", објаснио је  Весић.

Како је рекао министар, у оквиру овог пројекта са ЕУ, уклониће се 21 брод.

"То су бродови који се налазе на самом речном путу, а онда ћемо причати о томе како да се уклони остатак од скоро 200 бродова, јер не постоји тачан податак колико их је. Оно што је био проблем, због чега је све ово тако дуго трајало, јесте то да су бродови потопљени заједно са муницијом, гранатама и свим другим експлозивним средствима, тако да је сваки брод неопходно било испитати а неке деминирати", нагласио је министар.

Весић је подсетио да једино ЕУ даје грантове Србији и захвалио на томе.

"Ми то разумемо као њихов знак да желе да Србија буде чланица ЕУ и  да је Србија део јединственог европског простора и наставићемо наравно да радимо на томе", рекао је он.

Подсетио је да постоје и други пројекти са ЕУ и ЕИБ.

"Као што је пруга Београд- Ниш, преводница преко Дунава односно на Ђердапу која ће ове недеље бити завршена, што убрзава превоз на реци", рекао је Весић.

Подсетио је и на грант који је Србија добила и за обилазницу која се ради око Ниша, затим за реконструкцију пруге Ниш- Димитровград.

Додао је да постоји много пројеката који се раде и који ће се радити на реци Дунав.

"Сада радимо две луке, радимо Богојево и Сремску Митровицу, управо с ЕУ и Европском инвестицијском банком. Радићемо ми из нашег буџета луку Прахово, реконструкцију луке. Повезаћемо луку Прахово са железницом, са бугарском луком Видин, које је такође на Дунаву. Имамо пројекте у Београду за зелене луке. Тако да ће пуно бити заједничких пројеката на које рачунамо", рекао је министар.

Весић је рекао да са ЕУ Србија реализује пројекте за добробит свих грађана и њихов свакодневни живот.

Весић је рекао да одмах почиње вађење прва четири брода и да ће тај посао да буде завршен до краја ове године.

Шеф делегације ЕУ у Србији Емануеле Жиофре нагласио је да ће грант од 16 милиона евра бити донација за вађење бродова немачке потопљене флоте из Другог светског рата из реке Дунав код Прахова.

"Док градимо будућност заједничке европске судбине Србије и Европске уније, морамо да се позабавимо и оним што се дешавало у прошлости. Сама ЕУ изграђена је на темељима сарадње између земаља и народа Европе након Другог светског рата. Зато је важно да остајемо верни овим претпоставкама подржавајући пројекте усмерене на суочавање са прошлошћу и заједничку изградњу просперитетне будућности за људе Европе", рекао је Жиофре.

Он је рекао да ЕУ остаје посвећена томе да помогне Србији да унапреди ефикасност своје транспортне мреже.

"Са агендом повезивања, ЕУ подржава пловност онога што зовемо коридор Рајна-Дунав, који је кључни пловни пут који повезује Србију и њене суседе, Србију и Европску унију. Дакле, овај пројекат ће значајно побољшати пловност реке Дунав. Уклањање пловила учиниће пловидбу Дунавом безбеднијом, зеленијом и ефикаснијом. То ће смањити опасности по животну средину и повећати безбедност дуж реке", додао је он.

Он је додао да је ово део економског и инвестиционог плана за Западни Балкан, који има за циљ економски опоравак и раст конкурентности и регионалне интеграције.                            

"Ових 16 милиона евра гранта, уз кредите Европске инвестиционе банке по веома повољним условима, помоћи ће модернизацији пловних путева Србије у складу са највишим европским стандардима ЕУ. Овде смо да учинимо Дунав зеленијим, безбеднијим и морамо да се сетимо да је Дунав река која повезује Србију са суседима, река која спаја Европљане, река која је део нашег заједничког наслеђа и нашу заједничку, просперитетну будућност", навео је шеф Делегације ЕУ у Србији.

Потпредседник Европске инвестиционе банке Роберт Де Грут рекао је да му је велико задовљство што је данас први пут у Србији и да присуствује потписивању бесповратних средстава од 16 милиона евра. 

Каже да подржава планове спрске владе да појача транспорт рекама и додаје да су препознали значај овог пројекта, како би се олакшао транспорт на реци Дунав.

"У свету где су потребе за инвестицијама велике, партнерства су од суштинског значаја. Зато бих желео да нагласим да се овај посао обавља у оквиру тима за ЕУ, јер удруживање наших ресурса, стручности и напора је веома важно, јер нам омогућава ефикасније и значајније коришћење ресурса, комбиновањем зајмова и грантова. То значи финансијски пакети који имају повољне услове за Србију. На крају крајева, то користи не само привреди земље, већ што је најважније српском народу", рекао је Де Грут.

Додао је да је овај грант  посебно усмерен на уклањање потопљених пловила на заједничком делу реке Дунав.

"И то је део шире сарадње између Европске инвестиционе банке и Владе Србије. Протеклих година смо Влади Србији већ доделили 130 милиона дугорочних кредита за повећање капацитета и побољшање ефикасности унутрашњег пловног саобраћаја Дунавом и Савом у Србији", додао је он.

Како је навео, заједно са железницом, транспорт унутрашњим пловним путевима је заправо енергетски најефикаснији начин транспорта који емитује најмање угљен диоксида по превезеној тони.