RSS

You are here

Изградња обилазнице око Београда - сектора Б (секције Б4, Б5 И Б6) и сектора Ц

ИЗГРАДЊА СЕКТОРА Б ОБИЛАЗНИЦЕ ОКО БЕОГРАДА (СЕКЦИЈЕ Б4, Б5 И Б6)

 

Носилац пројекта:

Министарство грађевинарства саобраћаја и инфраструктуте

 

Инвеститор: 

ЈП "Путеви Србије"

 

Стратешки и правни основ: 

Просторни план Републике Србије до 2020. године

Генерални план града Београда до 2021. године

 

Циљ и значај пројекта: 

Београд се налази на траси друмског и железничког Коридора X и водног Коридора VII. Изградња Обилазнице је кључна за решавање проблема транзитног саобраћаја. Планирани кружни прстен око главног града треба да повеже аутопутеве за: Суботицу, Загреб, Јужни Јадран, Ниш и Вршац. Посебан проблем за Београд представља одвијање друмског саобраћаја у правцу Баната преко Панчевачког друмско-железничког моста на Дунаву. Друмски транзитни путнички и теретни саобраћај одвија се кроз оптерећене градске улице.

 

Извор финансирања: 

Буџет РС и зајам

Уговор о зајму са кинеском EXIM банком пописан је 18.09.2018. године, а ратификован је и постао ефективан у децембру 2018. године. 

 

Вредност инвестиције: 

207 милиона евра

 

Почетак изградње: 

Почетак пројекта: Децембар 2018

 

Завршетак изградње: 

Завршетак пројекта: 

2 године за секцију 4 од датума почетка радова на том делу;

3 године за секцију 5 од датума почетка радова на том делу;

3 године за секцију 6 од датума почетка радова на том делу

 

Извођач: 

„Power Construction Corporation of China“

 

Надзор: 

ЈП „Путеви Србије“

 

Пројектант: 

Институт за путеве д.о.о.

 

Статус пројекта: 

  • Делимична грађевинска дозвола за Деоницу 4 издата 26.7.2016. године;
  • Споразум о сарадњи на пројекту изградње београдске обилазнице на ауто-путу Е-70/Е-75, деоница: мост преко реке Саве код Остружнице–Бубањ поток (Сектори 4, 5, и 6) између Министарства и ЈППС у циљу отпочињања раних радова  на београдској обилазници, потписан 13.10.2017. године;
  • у децембру 2018. године, по ратификација Уговора о зајму, отпочели су радови на изградњи по Комерцијалном уговору;
  • Грађевинска дозвола за извођење радова на изгрдањи мостова бр. 13, 14, 15 на левој траци државног пута Iа реда, А1 (Е-70/Е-75), деоница: Добановци – Бубањ Поток, сектор 5 издата је 17.12.2019. године.

 

Опис пројекта: 

Укупна дужина предметне деонице је 19,5 км. Од главних објеката који се налазе на траси  издвајају се четири тунела, укупне дужине 2760 м, 22 моста (само један краћи од 50 м) укупне дужине 5.307 метара, две петље и један чвор.

Деоница је подељена на три сектора, и то:

  • Сектор 4, део од Остружничког моста до петље Орловача дужине 7 км, за коју је у оквиру прве фазе изграђена десна страна ауто-пута и земљани радови на левој страни. Извођач је у обавези да заврши другу фазу која подразумева изградњу леве стране ауто-пута и мостове 9, 10 и 11, као и пробијање леве тунелске цеви за тунеле Липак и Железник.
  • Сектор 5, део од петље Орловача до тунела Стражевица дужине 3 км, за коју је оквиру прве фазе изграђена десна страна ауто-пута и земљани радови на левој страни. Извођач је у обавези да изгради леву страну и пројектује и изгради мостове 13, 14 и 15 као и леву тунелску цев тунела Стражевица.
  • Сектор 6, део од тунела Стражевица до Бубањ потока, дужине 9,5 км, за који је извођач у обавези да изгради ауто-пут у пуном профилу, 16 мостова, тунел Бели поток, петљу Авала и чвор Бубањ поток.

 ___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

ИЗГРАДЊА ОБИЛАЗНИЦЕ ОКО БЕОГРАДА, СЕКТОР Ц

 

Носилац пројекта:

Министарство грађевинарства саобраћаја и инфраструктуре

 

Инвеститор: 

ЈП "Путеви Србије"

„Инфраструктура железнице Србије“ АД

 

Стратешки и правни основ: 

Просторни план Републике Србије,

Генерални урбанистички план Београда до 2021. године

Планови детаљне регулације

Техничка студија завршетка железничког чвора Београд

 

Циљ и значај пројекта: 

Пројекат је стратешког значаја. Овај саобраћајни коридор има  изузетан значај за Републику, Београд и Панчево. Посебан проблем за Београд представља одвијање друмског и железничког саобраћаја у правцу Баната преко Панчевачког друмско-железничког моста на Дунаву. Друмски транзитни путнички и теретни саобраћај одвија се кроз оптерећене градске улице.

Циљ је да се теретни саобраћај и превоз опасних материја, као и транзитни саобраћај на правцу Београд-Панчево-Вршац / Зрењанин проведу изван ужег градског подручја Београда и Панчева обилазном пругом и обилазном друмском саобраћајницом, у складу са Просторним планом Републике Србије, Генералним планом Града Београда, Просторним и Урбанистичким планом Града Панчева.

 

Извор финансирања:

Тренутно се разматра начин финансирања

 

Вредност инвестиције: 

Између 450-500 милиона евра

 

Пројектант: 

"Саобраћајни институт ЦИП", Београд

 

Статус пројекта: 

  • Меморандум о разумевању између Владе Републике Србије и кинеске компаније „Power Construction Corporation of China“ је потписан у мају 2016. године.
  • Идејни пројекат са студијом оправданости је урађен од стране „Саобраћајног института ЦИП“. С обзиром да је овим пројектом предвиђена и изградња дела обилазне пруге, као и друмско-железнички мост на Дунаву код Винче, потребна је посебна пажња и координација, два инвеститора ЈП „Путева Србије“ и „Инфраструктуре железнице Србије“
  • Урађен је Идејни пројекат са Студијом оправданости за обилазну пругу и ауто-путску обилазницу на Сектору Ц (ЦИП) који су усвојени на Републичкој ревизионој комисији. Такође ЈП „Путеви Србије“ су наручили израду иновираног Пројекта изградње друмско-железничког моста преко Дунава код Винче, који треба да се усагласи са новим условима Пловпута.

 

Опис пројекта: 

Пројекат подразумева изградњу аутопутске обилазнице Бубањ Поток-Винча-Панчево и електрификоване једноколосечне пруге Бели Поток – Винча – Панчево Варош са друмско-железничким мостом преко Дунава и железничких триангли Зуце – Бубањ Поток и Панчево Хиподром – Панчево Варош.

Због специфичности и повезаности решења саобраћајница у заједничком коридору, најрационалнија солуција је истовремена изградња обе саобраћајнице са друмско-железничким мостом преко Дунава.

Мост преко Дунава је кључни објекат, са могућношћу фазне градње који треба да омогући безбедно функционисање друмског, железничког и речног саобраћаја.

Мост преко Дунава чине главни мост и прилазне конструкције за аутопут и за железничку пругу, при чему је железничка пруга на средини ширине моста, а на спољним странама пруге су траке за друмски саобраћај.