Студија - анализа стања у сектору управљања комуналним отпадним водама и смернице за даљи развој ПМФ Нови Сад и МГСИ

Министарство саобраћаја, грађевинарства и инфраструктуре у овом тренутку спроводи програме и пројекте изградње комуналне канализационе инфраструктуре у оквиру којих је планирана изградња или реконструкција 177 постројења за прераду отпадних вода у Републици Србији.

Током спровођења ових пројеката, уочени су проблеми и изазови на пословима изградње ППОВ чији су узрок углавном ограничени ресурси и капацитети великог броја јединица локалне самоуправе.

То се пре свега односи на низак ниво обученог и професионалног кадра, пре свега инжењерске, машинске и технолошке струке, на ограничена финансијска средства, али и недостатак свести о вишедимензионалној сложености функционисања ППОВ.

Такође, у Републици Србији већ постоји око 50 ППОВ за која је познато да се налазе у различитим стањима оперативности.

Из тог разлога, МГСИ је и периоду од августа до децембра 2023. године извршило теренску контролу рада 40 постројења за прераду отпадних вода. У контролу није укључено 15 ППОВ која су девастирана до те мере да су претходних година већ смештена у неки од програма потпуне реконструкције или рушења и изградње новог ППОВ на истом месту.

МГСИ се за обраду прикупљених података обратило Природно-математичком факултету у Новом Саду (Департман за хемију, биохемију и заштиту животне средине, катедра за хемијску технологију и заштиту животне средине) који је израдио Студију “Анализа стања у сектору управљања отпадним водама и смернице за даљи развој“.

Током провере рада ППОВ су испитивани недостаци у технолошком процесу постројења, недостаци у функционисању опреме, недостаци у грађевинском делу, недостаци у административно/финансијском делу (набавке, комуникација, организација посла), недостаци у људским ресурсима, пројектовани капацитет постројења у ЕС и реални капацитет који се користи, утицај инфилтрације и квалитета канализационе мреже на рад постројења, утицај индустријских отпадних вода на рад постројења, начин и локација збрињавања комуналног муља.

Извршени преглед 40 PPOV је утврдио да пет PPOV није функционално из разлога кварова или нису никада ни пуштана у рад јер није изграђена канализациона мрежа за њих, за девет PPOV је потребна потпуна реконструкција или рушење и изградња новог, а за осталих 26 PPOV су потребна већа или мања додатна улагања у циљу пуне функционалности.

Студија је упоредно испитала неколико модела управљања PPOV, а као критеријуми су узети укупно праћење реализације, примена постојеће законске регулативе, примена међународне регулативе, постојећа администрација, будућа самоодрживост и поузданост експлоатације.

Констатовано је да је модел са оснивањем јавно-приватног партнерства најповољнији за Републику Србију, јер обезбеђује високо поуздано испуњење задатих критеријума.

Садашњи децентрализовани модел управљања је модел у коме је ЈЛС одговорна за финансирање и управљање PPOV самим тим што је надлежна за пружање комуналне услуге одвођења и пречишћавања отпадних вода.

Он је у реализацији показао знатне слабости. Ова појава се не може сматрати неочекиваном имајући у виду да је тренутно и планирано пречишћавање комуналних отпадних вода релативно „нова делатност” у Републици Србији.

Према прикупљеним подацима, уочени су недостаци оваквог приступа у управљању (”децентрализован“) као што су недовољан капацитет и ресурси локалних самоуправа да преузму одговорности у децентрализованом приступу и недовољан пренос новчаних средстава на локалне самоуправе.

Посебни проблеми се односе на злоупотребу поверених овлашћења, недовољну транспарентност у пословању као и изостанак стварне контроле и одговорности за негативне резултате пословања.

Имајући у виду све наведено, МГСИ ће у наредном периоду приступити измени законске регулативе у циљу уређивања управљања постројењима за прераду отпадних вода.