Весић посетио Жичу: Радови на уређењу приступа и платоа испред манастира готови до Видовдана

Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић посетио је манастир Жичу, где се изводе радови на уређењу приступних саобраћајница и платоа испред једне од највећих српских светиња, који ће, како је најавио, бити завршени већ до Видовдана.

Весић је истакао да је министарство на чијем је челу издвојило 91 милион динара за уређење приступних саобраћајница и платоа на улазу у манастир.

Подсетио је да је Жича један од најзначајнијих српских манастира, изграђен почетком 13. века, у којем је крунисано седам српских краљева и где је било седиште прве српске аутокефалне цркве.

“Зато је важно да уредимо приступне саобраћајнице и овај плато. Поред ауто-путева и брзих саобраћајница које градимо, важно да уредимо и локални путеви, али и прилази нашим црквама и манаситирима, и другим култутрно историјским споменицима, јер и то показује колико се земља развија и омогућава бољи комфор за грађане”, рекао је Весић.

Радови су испред и у близини манастира почели у септембру прошле године. Планирно је било да се завшре до августа ове године, али ће бити окончали и пре Видовдана, нагласио је министар.

“И на овај начин дајемо мали допринос да се ова светиња, изграђена пре осам векова, чува. Остаће генерације иза нас, које ће је дограђивати и чувати, јер овакви манастири који имају толики значај за нашу културу и идентитет, говоре ко смо и одакле смо, градиће се докле год постоје”, напоменуо је Весић.

Министар је са игуманијама обишао манастир, препознатљив по црвеној боји спољашњи зидова, која ће, како је рекао, бити враћена на фасаду.

Манастир Жича, у долини Ибра, недалеко од Краљева, датира из прве половине 13. века, а подигао га је први краљ Србије, Стефан Немањић, да би у тој светињи касније било крунисано чак седам српских краљева из те династије. Важну улогу у подизању манастира имао је и његов брат, Свети Сава, а Жича је постала седиште аутокефалне српске архиепископије.

Манастир је разаран и уништаван, али је опстао до данас, као подсећање на историју српског народа. Унутршњост није, као некада, сва прекривена фрескама, већ је од целокупног монументалног сликарства једва остала петина, али најмање најстаријих фресака.

Најстарији историјски извори о манастиру Жича су две повеље краља Стефана и његовог сина Радослава, из друге и треће деценије 13. века, преписане у 14. веку на зидове пролаза, испод куле на улазу у цркву.